U drugoj polovini 19. veka, Beograd je postao sve više evropski grad, gubeći orijentalne naznake. U to doba, društveni život u Beogradu nije bio toliko razvijen, te je bilo razumljivo što su ljudi tražili zabavu na različitim mestima. U to doba, na srpsku prestonicu počela je invazija „umetnika“ i zabavljača, posebno iz krajeva preko Dunava.

Međutim, osim cirkuzanata i akrobata koji su dolazili iz Austro-Ugarske, razvila se i nova vrsta zabave u državi – domaći iluzionisti, mađioničari, gutači plamena i slično. Grad nije bio toliko oduševljen ovim novim oblicima zabave, te je pokušavao da ih potisne s ulica Beograda, dajući im dozvolu za rad na Malom Kalemegdanu.

Nedeljom i praznicima, na Malom Kalemegdanu bilo je veoma živo. Pored točkaša, deca, đaci i vojnici okupljali su se oko šarenog ringišpila, a trgovci su prodavali popularne knjige za narod. Jedna od glavnih atrakcija bila je figura čoveka sa buretom, Sredoja Savića, poznatog i po svojim pevačkim sposobnostima.

Povrh svega toga, na Malom Kalemegdanu je radila prva srpska „mađioničarska“ grupa, predvođena Ilijom Božićem. Božić je hipnotisao publiku, a njegovo lutkarsko pozorište, čiji je glavni junak bio Todor, bilo je omiljeno među Beograđanima. Tydzien0305