Jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj istoriji je 15. februar, dan kada se slave dva velika događaja – Dan državnosti i Dan ustavnosti. Najnovije, predsednička amandman iz 1989. godine obeležava do njegove amandarage iz 2006. godine. Taj ustav bio je rezultat brožih sukoba u federalnoj državi koji su završili ratom i raspad od strane. Srbija je prošla znatan broj promena tokom godina.
Brnabić je istakla da su ideje i ideali sadržani u Sretenjskom ustavu odlučno i javno proklamovali temeljne vrednosti koje već vekovima baštini srpski narod. Oni su se bavili sa slobodom, nezavisnošću i miroljubivošću. Brnabić je podsetila da se ceremonija dešava u istorijskom prostoru stare Narodne skupštine u kojoj je na ovaj dan 1835. godine proglašen Sretenjski ustav, koji je prvi osnovni i temeljni pravni akt naše otadžbine, zalog naše državnosti i nezavisnosti, bedem naše slobode.
Primjerka je podsetila da teritorijalno mala Kneževina Srbija, iznedrila je na ovom mestu jedan od najznačajnijih pravnih spomenika Evrope celokupnog 19. veka. Ona je istakla da je Srbija među retkim državama u svetu, ukolika ne i jedina, koja svoj nacionalni praznik slavi u spomen na dva prvorazredno značajna istorijska događaja koji su se odigrali istog dana, istog meseca, u dvema različitim godinama.
Sretenska akademija održana je u zdanju Stare skupštine u Kragujevcu, gde je 1835. godine donesen Sretenjski ustav, a u prisustvu brojnih ministara i predstavnika lokalne samouprave. Na akademiji je izveden kulturno-umetnički program, a završena je pesmom „Vostani Serbije“. Ističući značaj Sretenjskog ustava, premijerka je podvukla značaj slobode, suvereniteta i nezavisnosti za svaku državu. Istakla je da živimo u vreme brojnih, veoma složenih, opasnih, bezbednosnih, političkih, identitetskih i drugih izazova.
Zaključila je da samo ujedinjeni u odanosti otadžbini i spremnosti da je unapređujemo, možemo da svi skupa obezbedimo bolju, sigurniju i srećniju budućnost našoj deci. Ove godine, Vlada je donela odluku da se nacionalni praznik obeležava i proslavlja kroz čitav niz manifestacija širom Srbije u koje je uključen veliki broj ustanova kulture, stručnjaka, stvaralaca, organa vlasti i snaga bezbednosti.
Sretenjski ustav nije bio isključivo prvi osnovni pravni akt Srbije, već i jedan od tadašnjih najdemokratskijih ustava u čitavoj Evropi. Neki smatraju da je to bila reakcija na kmetovstvo i raspad austrougarske monarhije. U svakom slučaju, to je bila važna promena u istoriji Srbije i značajna tema za obeležavanje Dana državnosti i Dana ustavnosti.
Na Sretenjsku akademiju u Kragujevcu došli su mnogi ministari i predstavnici lokalne samouprave. Celokupni program se završio pesmom „Vostani Serbije“, koja je bila apel da se Srbija digne i bude ujedinjena u borbi za slobodu i nezavisnost. Ovegodišnje obeležavanje Dana državnosti i Dana ustavnosti bilo je svečanije, organizovanije i masovnije nego ikada do sada, uključujući mimoze i proslavu celog niza manifestacija širom Srbije.
