Glumac Mikica Petronijević kreće na svoje treće hodočašće na Svetog Iliju, ovog puta put Kajmakčalana udaljenog 600 kilometara. Ovo hodočašće ima za cilj podizanje svesti u društvu o položaju i pravima dece i osoba sa autizmom, što je motivisano činjenicom da je Mikica otac mladića Mihajla koji ima autizam. On je osnovao udruženje „Svici u mraku“ sa ciljem da prikupi novčana sredstva za završetak rekonstrukcije centra gde deca borave besplatno. Na granici sa Makedonijom će mu se priključiti prijatelj Davor Arsić iz Kumanova, a podršku će mu pružiti i prijatelji, kolege i planinari iz Prokuplja, Bojnika, Leskovca i Vranja.
Mikica Petronijević nosi sa sobom šešir i štap koji za njega imaju posebnu vrednost. Štap je dobio na poklon na mestu Savin Lakat, a šešir je kupio na moru pre par godina. Nadajući se da će se vratiti sa hodočašća, Mikica izražava nadu da će ovaj štap odneti do vrha Kajmakčalana, gde će ga zameniti šajkača koju nosi igrajući likove Tijosava i Milutina. Mikica poziva dobre ljude da podrže njegovu misiju i ističe da je bitno činiti koliko je moguće kako bi cilj bio ostvaren. On se uzda u Gospoda da će preko dobrih ljudi postići svoj cilj i zahvaljuje svima koji su do sada podržali i pomogli njegov rad.
Za uplate iz Srbije predviđen je račun udruženja „Svici u mraku“, dok za uplate iz Severne Makedonije postoji poseban račun na ime Davora Arsića. Pod sloganom „Mrak ne postoji, to je samo nedostatak svetlosti. Budi svetlost, osvetli mrak“, Mikica Petronijević poziva sve da budu deo ove humanitarne akcije.
Ovo treće hodočašće Mikice Petronijevića predstavlja nastavak njegove posvećenosti borbi za prava dece i osoba sa autizmom. Kroz svoje aktivnosti i udruženje „Svici u mraku“, on nastoji da podigne svest u društvu o problemima sa kojima se ove osobe suočavaju, te da obezbedi podršku i resurse potrebne za njihov bolji i kvalitetniji život. Uz podršku prijatelja, kolega i planinara iz različitih gradova, Mikica kreće na putovanje pun pozitivne energije i želje za promenom.
Svako hodočašće Mikice Petronijevića predstavlja priliku za promišljanje i akciju u pravcu unapređenja položaja osoba sa autizmom u društvu. Kroz svoj primer i angažman, on inspiriše druge da se pridruže u borbi za jednakost i prava svih ljudi, bez obzira na njihove sposobnosti i različitosti. Svojim delovanjem, Mikica Petronijević pokazuje da se zajedničkim naporima može postići pozitivna promena i bolje sutra za sve.
Ovo treće hodočašće na Svetog Iliju predstavlja važan korak ka ostvarenju cilja osnaživanja i podrške osobama sa autizmom. Kroz humanitarnu akciju i angažovanje javnosti, Mikica Petronijević nastoji da podstakne razgovore i inicijative koje će doprineti boljem razumevanju i prihvatanju osoba sa autizmom u društvu. Njegova posvećenost i upornost u borbi za prava dece i osoba sa autizmom predstavljaju primer hrabrosti i vere u pozitivne promene koje se mogu postići zajedničkim naporima. Uz podršku prijatelja, kolega i planinara, Mikica kreće na putovanje pun nade i odlučnosti da nastavi svoju misiju borbe za pravdu i jednakost za sve.
