Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je na panel diskusiji u Evropskom parlamentu da projekat „Jadar“ predstavlja ključni test za Evropu u kontekstu njenog strateškog interesa. On je naglasio da Evropa mora izgraditi otporan i održiv lanac vrednosti litijuma kako bi osigurala svoju budućnost u zelenoj industriji. U tom smislu, Čadež se protivi oslanjanju na strane dobavljače, što Evropu čini ranjivom na geopolitičke pritiske i ekonomske krize.
Čadež je naglasio da je važno da EU deluje odlučno i podrži strateške litijumske projekte unutar i van svojih granica, kako bi Srbija i Zapadni Balkan bili u potpunosti integrisani u evropsku tranziciju ka čistoj energiji. „Ovo nije samo pitanje rudarstva. Ovo je pitanje budućnosti Evrope“, dodao je on.
Na skupu u Briselu, Čadež je izložio nekoliko ključnih tačaka vezanih za projekat „Jadar“. On je naveo da se ne može očekivati napredak samo kroz poštovanje ekoloških standarda EU, kao i da bi prerađivanje litijuma trebalo da se odvija u Srbiji kako bi se stvorila dodatna vrednost i ojačala domaća industrija. Pored toga, istakao je značaj investicija u lanac vrednosti litijuma, kao što su aktivnosti kompanija poput Stellantis i ElevenES, koje se bave proizvodnjom električnih vozila i baterijskih ćelija.
Međutim, Čadež je primetio da se trenutna debata o iskopavanju litijuma u Srbiji ne vrti oko ekoloških ili ekonomskih pitanja, već je vođena politikom, emocijama i dezinformacijama. On je naglasio potrebu za novim načinom razmišljanja o ovom pitanju, umesto beskrajnog ciklusa provere činjenica i emotivnih debata.
S obzirom na trenutnu situaciju, Čadež je istakao da Evropa mora doneti ključne odluke o svojoj budućnosti u vezi sa litijumom. S obzirom na to da EU trenutno uvozi gotovo sav litijum van kontinenta, a Srbija poseduje treće najveće rezerve litijuma u Evropi, Čadež smatra da je važno da se evropski lideri ozbiljno posvete razvoju domaćih resursa kako bi obezbedili stabilnu i održivu snabdevanje litijumom.
U tom kontekstu, on je predložio nekoliko rešenja koja bi mogla pomoći u razvoju litijumske industrije u Srbiji i Evropi. Prvo, EU bi trebala da formira nezavisnu radnu grupu za litijum koja bi nadgledala ekološke i industrijske standarde, čime bi se obezbedila transparentnost i odgovornost. Srbija bi trebala biti uključena u Evropsku alijansu za sirovine (ERMA) kako bi se njen litijum tretirao kao strateški resurs EU.
Drugo, važno je ulaganje u ceo lanac vrednosti litijuma, a ne samo u njegovu ekstrakciju. Srbija ne nudi samo sirovine, već gradi kapacitete za preradu litijuma i proizvodnju baterija. Takođe, Evropska alijansa za baterije bi trebala da poveća ulaganja u Srbiju kako bi se osigurala kontrola nad snabdevanjem i preradom.
Treće, Čadež je naglasio potrebu za suzbijanjem dezinformacija kroz transparentnost i ekonomske analize. EU bi trebala da prepozna kampanje dezinformacija koje se odnose na projekte vezane za kritične sirovine i razotkrije njihove izvore finansiranja. Takođe, trebalo bi uspostaviti nezavisni ekonomski monitoring kako bi se pratio dugoročni uticaj litijumskih projekata na BDP, zapošljavanje i industrijski razvoj.
Na kraju, Čadež je zaključio da je izbor Evrope jasan: ili će izgraditi otporan lanac vrednosti litijuma koji će obezbediti zelenu industrijsku budućnost, ili će nastaviti da se oslanja na strane dobavljače, čime će se izložiti rizicima geopolitičkog uticaja i ekonomske stagnacije. „Ovo nije samo izazov za Srbiju, već i za Evropu“, dodao je.
