Na domaćem tržištu belih vina, autohtona sorta tamjanika dominantna je sa preko 30% zasada vinove loze. U Srbiji nedostaje vinara koji bi mogli da imaju zasade na 50 hektara kako bi bili konkurentni na svetskom tržištu. Vinari su suočeni sa problemima kao što su klimatske promene i nepogode koje su uzrokovale štete na vinogradima.

Najviše zasada tamjanike nalazi se u Župi, ali se svake godine širi na druge delove zemlje. Uprkos pažnji, trudu i radu vinara, klimatske promene predstavljaju pretnju proizvodnji vina. Vinova loza zahteva tri do četiri godine da bi postigla kvalitet zbog prilagođavanja vremenskim uslovima. Nepogode poput jakih vetrova i visokih temperatura mogu uzrokovati štetu na vinogradima.

Srbija se uglavnom fokusira na internacionalne sorte vinove loze, dok autohtone sorte čine samo oko 8%. Bela vinska sorta zauzima većinu površina vinograda, a proizvodnja grožđa i vina ograničena je nepovoljnim klimatskim uslovima tokom perioda cvetanja. Tržište Srbije godišnje može podneti 65 do 70 miliona litara vina, sa glavnim uvoznicima iz Makedonije i Crne Gore.

Država pruža subvencije mladim vinarima za kupovinu opreme i sadnju vinograda, ali nedostaje radna snaga i stručnjaci poput enologa i tehnologa. Vinari su istakli da je Srbija poznata po kvalitetnim vinima, ali nedostaje kvantitet. Ipak, srpska vina su dobila visoke ocene na međunarodnim sajmovima, što pokazuje potencijal srpskog tržišta vina.