Inflacija u Srbiji će, prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS), nastaviti da se kreće unutar granica cilja i u naredne dve godine, navodi viceguverner NBS Željko Jović. Na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji, koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS, Jović je istakao da se međugodišnja inflacija na početku godine očekuje oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, koji iznosi 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto.
Jović je naglasio da bi inflacija trebala postepeno da usporava i da se do kraja godine približi centralnoj vrednosti cilja. Očekuje se da će ovom kretanju najviše doprineti restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano smanjenje svetskih cena energenata. Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod uslovom da bude prosečna, može rezultirati pojeftinjenjem voća i povrća, kao i smanjenjem troškova u proizvodnji hrane. Pored toga, Jović je istakao da bi projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti moglo doprineti usporavanju bazne inflacije.
Viceguverner NBS je takođe analizirao fenomen „čipflacije“, odnosno brži rast cena jeftinijih brendova u odnosu na skuplje brendove istih proizvoda. U periodu od 2022. do 2024. godine, kumulativni rast cena jeftinijih brendova bio je za pet procentnih poena viši nego kod skupljih brendova. Takođe, najveća razlika u kretanju cena ovih brendova pojavila se u vreme najizraženijih inflatornih pritisaka.
Na osnovu procena Republičkog zavoda za statistiku, Jović je naveo da je pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 3,3 odsto, dok je na nivou godine taj rast dostigao 3,9 odsto. Ove brojke ukazuju na to da je Srbija, uprkos kompleksnim globalnim uslovima, nastavila da pokazuje visok stepen otpornosti i ostvarila sve postavljene ciljeve.
Takođe, Jović je istakao rekordni priliv stranih direktnih investicija od 5,2 milijarde evra u 2024. godini, kao i kapitalne izdatke države koji su dostigli oko šest milijardi evra. Ovi faktori su značajni stubovi finansiranja investicija. I pored punog ostvarivanja planiranih kapitalnih izdataka, fiskalni deficit je bio niži od projektovanog, iznoseći 2 odsto BDP-a, što je rezultiralo nastavkom opadajuće putanje javnog duga. Devizne rezerve zemlje su takođe na rekordnom nivou.
U analizi međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. godini, rezultati su pokazali značajno poboljšanje u distribuciji. Smanjeno je učešće proizvoda i usluga u potrošačkoj korpi koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast, dok je povećan procenat proizvoda i usluga koji u 2024. godini nisu poskupeli. Čak 100 proizvoda i usluga imalo je niže cene nego godinu dana ranije.
U januaru 2025. godine, potrošačke cene su povećane za 4,6 odsto međugodišnje, dok je međugodišnja inflacija u decembru 2024. iznosila 4,3 odsto. U januaru 2025. godine, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u odnosu na decembar 2024. godine povećane su za 0,6 odsto. Rast cena zabeležen je u grupama komunikacija, transporta, rekreacije i kulture, kao i u grupama hrane, stanovanja i zdravlja. Pad cena zabeležen je samo u grupi odeće i obuće, dok su cene ostalih proizvoda i usluga ostale stabilne.
U svetlu ovih informacija, može se zaključiti da se Srbija suočava sa izazovima inflacije, ali i sa pozitivnim trendovima u privredi i stranim investicijama, što može doprineti stabilizaciji ekonomske situacije u narednim godinama.
