Netfliksova hit serija “Adolescencija” postala je veoma popularna u Srbiji, privlačeći pažnju gledalaca svojom intrigantnom temom. Priča prati trinaestogodišnjaka iz Velike Britanije koji je uhapšen zbog ubistva svoje drugarice, a serija se bavi pitanjima poput mizoginije i internet komunikacije među mladima. Ova serija je u Velikoj Britaniji pokrenula inicijativu da se deci mlađoj od 14 godina zabrani korišćenje pametnih telefona i društvenih mreža, što ukazuje na ozbiljnost problema koji obrađuje.
Psihoterapeut Ana Kojić ukazuje na aktuelnost serije, naglašavajući da obrađuje teme koje su bliske mnogima, posebno u kontekstu savremenog kapitalističkog društva. Ona smatra da se u današnjem svetu sve više razvijaju psihopatija i sociopatija, što se može primetiti ne samo kod odraslih, već i kod dece. Kojić ističe da umetnost često reflektuje društvene fenomene, što dodatno objašnjava popularnost serije.
Prema njenom mišljenju, serija “Adolescencija” se odlikuje kompleksnošću i višeslojnim pristupom temi. Ona ukazuje na to da ne možemo na isključiv način posmatrati ovakve fenomene, jer ne postoji samo jedan krivac, već se radi o spletovima različitih okolnosti, uključujući individualne, porodične i društvene aspekte.
U vezi s problematikom nasilja u školi, koja je u središtu radnje serije, Kojić naglašava ranjivost dece tokom adolescencije. Ovaj period je ključan za formiranje identiteta, kada vršnjačka grupa postaje važnija od roditeljskog uticaja. Takođe, ona se osvrće na izazove roditeljstva u savremenom dobu i naglašava kako je važno upoznati svoje dete i razumeti njegove potrebe.
Kojić ističe da je roditeljstvo danas veoma kompleksno, te da nije lako razumeti decu i njihove potrebe. Ona preporučuje roditeljima da se potrude da upoznaju svoja deca, razumeju šta žele, koja su im interesovanja i hobiji.
Fenomen „incela“ je još jedna važna tema koju Kojić ističe, naglašavajući potrebu za razumevanjem i edukacijom roditelja. Ako je dete deo takve grupe, roditelji bi trebali da istraže razloge zašto se to dešava i pokušaju da razumeju osećaj pripadnosti ili bes prema suprotnom polu koji može privlačiti njihovo dete.
Govoreći o „muškom besu“, Kojić odbacuje rodne stereotipe vezane za izražavanje emocija. Ona smatra da ne postoji razlika između muškog i ženskog besa, već je kultura ta koja omogućava muškarcima da izražavaju bes dok se ženama sugeriše da ga potiskuju. Ova društvena pravila doprinose tome da se u porodicama muškarci nauče da otvorenije iskažu svoje emocije.
Adolescencija je, prema rečima Kojić, period intenzivnih emocija i preispitivanja. U ovom uzrastu, mladi često doživljavaju snažne emocije, osećaj odbačenosti i preispitivanje svojih identiteta. Međutim, ona naglašava važnost razlikovanja između osećanja i ponašanja, kao i potrebu za konstruktivnim pristupom emocijama.
U zaključku, serija “Adolescencija” ne samo da zabavlja, već i otvara važne teme o savremenim izazovima s kojima se deca suočavaju. U vreme kada se adolescenti bore sa identitetom, pritiscima vršnjaka i raznim oblicima nasilja, ovakve priče su od suštinskog značaja za razumevanje njihovog sveta. Razgovor sa stručnjacima poput Ane Kojić može pomoći roditeljima da bolje razumeju svoja deca i izazove s kojima se susreću, kao i da pronađu načine za podršku i razumevanje u ovom teškom razdoblju.
