Dok je Madeira omiljena destinacija za odmor, dolazak na ovo prelepo ostrvo može biti izazovan zbog specifičnih uslova na aerodromu u Funšalu, koji se smatra jednim od najopasnijih na svetu. Problemi sa sletanjem često se javljaju usled loših vremenskih uslova, koji mogu dovesti do kašnjenja ili otkazivanja letova. Iako to može zvučati zastrašujuće, važno je napomenuti da su piloti posebno obučeni da se nose sa ovim izazovima.
Zbignjev Mlotkovski, direktor obuke posade u litvanskoj čarter kompaniji KlasJet, objašnjava da piloti prolaze rigoroznu obuku kako bi efikasno upravljali avionima u složenim uslovima sletanja i poletanja. Aerodromi se klasifikuju kao opasni na osnovu više faktora, a jedan od najvažnijih je teren. Aerodrom u Funšalu okružen je planinama koje otežavaju sletanje, zahtevajući od pilota primenu specijalnih procedura.
Osim terena, vremenski uslovi igraju ključnu ulogu. Jaki vetrovi, zajedno sa brdima i planinama, mogu izazvati lokalnu turbulenciju, što dodatno komplikuje postupak sletanja. Bočni vetrovi mogu uticati na kontrolu aviona, dok iznenadne struje vazduha mogu uzrokovati gubitak visine. Dimenzije piste, koja je kratka i uska, takođe zahtevaju visoke veštine pilota kako bi se obezbedilo pravilno sletanje.
U Evropi se nalazi još jedan aerodrom poznat po izazovnim uslovima – aerodrom Insbruk u Austriji. Ovaj aerodrom je smešten u dolini okruženoj visokim planinama, što stvara dodatne izazove tokom sletanja. Na oba aerodroma, svaki manji propust u navigaciji može postati opasan, što naglašava važnost obuke pilota.
Mlotkovski ističe da svaki složeni aerodrom zahteva posebne procedure za sletanje i poletanje koje piloti moraju primeniti u slučaju nepredviđenih okolnosti. To uključuje specijalne procedure koje omogućavaju nastavak leta čak i u situacijama kada jedan motor otkaže. Piloti se upoznaju sa komplikovanim aerodromima putem simulatora, što im omogućava da se pripreme za stvarne uslove pre nego što se suoče sa izazovima u vazduhu.
Simulatori pružaju detaljnu vizualizaciju okoline aerodroma, pomažući pilotima da se pripreme za različite vremenske uslove koji mogu uticati na sletanje. Učenici mogu vežbati u situacijama sa različitim vremenskim fenomenima, čime se povećava njihova spremnost na izazove koje donosi sletanje na opasne aerodrome.
Za složene aerodrome, potrebna je posebna dozvola za instruktore, a sletanje i poletanje obavljaju isključivo kapetani, koji su iskusniji od svojih kolega. Evropske regulative zahtevaju da se piloti ponovo obučavaju svake godine, a za vrlo složene aerodrome, taj period se smanjuje na šest meseci kako bi se održao visok nivo znanja i veština.
Putnici često imaju zabrinutosti kada je reč o sletanju na aerodrome označene kao opasne. Aerodromi okruženi planinama mogu doživeti turbulenciju, što sletanje čini manje udobnim. Mlotkovski napominje da kraće piste mogu značiti da sletanje nije uvek glatko, što može dovesti do neprijatnih trenutaka za putnike.
Složeniji aerodromi takođe su skloni čestim kašnjenjima, jer se rasporedi prilagođavaju kako bi se izbegli potencijalno opasni uslovi. Ponekad, avioni moraju da „drže“ u vazduhu dok čekaju povoljnije vremenske uslove za sletanje, a ako čekanje traje predugo, piloti mogu odlučiti da preusmere let na alternativni aerodrom.
Međutim, Mlotkovski naglašava da se preduzimaju sve moguće mere predostrožnosti kako bi se osigurao siguran prolaz kroz izazovne piste i vremenske uslove. „Svi piloti su obučeni, iskusni i dobro pripremljeni kako bi osigurali da naš posao bude obavljen sigurno i profesionalno“, zaključuje on.
