Šećer je jedan od najzastupljenijih sastojaka u našoj svakodnevnoj ishrani. Pored toga što ga dodajemo u kafu ili kolače, šećer se nalazi i u voću, žitaricama, majonezu, energetskim pićima. Zbog ove široke zastupljenosti, veoma je lako preterati sa količinom unetog šećera, a u tom slučaju se pale alarmi u organizmu na koje morate da obratite pažnju.

Stručnjaci ukazuju koje posledice preterane količine šećera mogu da imaju:

– Prevremeno starenje: Preterana i nekontrolisana konzumacija šećera može prouzrokovati dugotrajno oštećenje proteina kože, kolagena i elastina, što dovodi do prevremenog starenja i pojave ekcema na koži.

– Zavisnost: Studije su potvrdile pozitivnu vezu između većeg unosa šećera i stvaranja zavisnosti. Šećer može delovati na nervni sistem poput lekova koji izazivaju osećaj zavisnosti.

– Nizak nivo energije: Glukoza igra važnu ulogu u proizvodnji energije u telu, ali kada se zalihe iscrpe, možete osetiti pad energije jer telu treba više šećera da bi ponovo pokrenulo ciklus.

– Nadimanje: Šećer je idealna hrana za loše crevne bakterije, što lako može poremetiti balans i ravnotežu crevne flore, uzrokujući nadimanje i neprijatne gasove u stomaku.

– Slabiji imunitet: Preterani unos šećera može dovesti do pada imuniteta jer hrani loše crevne bakterije, koje su bitne za održavanje zdravog imunosistema.

– Nesanica: Hrana bogata šećerom može ometati san, posebno ako se konzumira u večernjim satima, jer podiže energiju i otežava telu da se smiri i utone u san.

– Višak kilograma: Višak glukoze koji telo ne iskoristi skladišti se u obliku masti, posebno oko struka, što može uzrokovati višak kilograma i nezdravu telesnu masu.

Ukupno gledano, preterani unos šećera može imati štetne posledice po zdravlje organizma, uključujući prevremeno starenje, zavisnost, nedostatak energije, nadimanje, slabiji imunitet, nesanicu i višak kilograma. Stoga je važno voditi računa o unosu šećera u ishrani kako bi se sačuvalo zdravlje i dobro stanje organizma. Prekomerna konzumacija šećera može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i treba da bude svedena na minimum kako bi se očuvalo zdravlje i dobrobit organizma.