Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je pokazalo kako su iako Srbija i Bosna i Hercegovina nisu članice NATO-a, imale dominantnu saradnju sa alijansom. Čak i Srbija, sa najvećom potrošnjom za odbranu među balkanskim državama, ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. Nijedna država članica NATO u regionu nije dosegla prag od dva odsto BDP-a za odbranu 2023. godine, dok Bosna i Hercegovina održava najnižu vojnu potrošnju ispod procenta. Transparentnost u sektorima odbrane širom regiona je slab tačka, čak i u Hrvatskoj, koja je lider, nije objavila detalje o svojim donacijama Ukrajini.

Broj vojnih vežbi je naglo porastao u odnosu na prethodnu godinu, posebno u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj. Srbija je zaustavila aktivnosti u vezi sa vežbama sa stranim partnerima zbog ruskog napada na Ukrajinu, ali je učestvovala u vežbi sa SAD-om. Iako ne želi da se pridruži vojnim savezima, Srbija će nastaviti razvijati spoljnopolitičke veze. NATO je naglasio dugu istoriju partnerstva sa Srbijom, a saradnja se odvija i u vojnim i drugim domenima.

Kada je reč o odbrani, Srbija je zaustavila trend rasta izdataka za odbranu od 2016. godine, a rashodi su se smanjili ispod nivoa iz 2021. godine. Budžet za odbranu u 2023. godini treba da raste i čini 8,05% ukupnih rashoda. Međutim, budžet nije dovoljno detaljan i raščlanjen, posebno u programima nabavke naoružanja i opreme.

U zaključku, saradnja između Srbije i NATO-a je dinamična, iako Srbija zadržava neutralnost u pogledu vojnih saveza. Transparentnost u sektoru odbrane i visina vojnih troškova su neke od slabosti u regionu. Takođe, nagli porast broja vojnih vežbi u nekim državama ukazuje na rastuće bezbednosno nadmetanje između NATO-a i Rusije. Srbija će nastaviti da balansira između Zapada i Istoka kako bi očuvala svoje interese i spoljnopolitičke veze.