Proces ulaska Srbije u Evropsku uniju traje već decenijama, a zvanični pregovori su započeli pre tačno 10 godina. Srbija je postala pridružena članica EU 2013. godine kada je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a prvih poglavlja otvoreno je dve godine kasnije. Međutim, u poslednje dve godine došlo je do zastoja u pregovorima, a poslednje poglavlje otvoreno je tek decembra 2021. godine. Pregovori su podeljeni u 35 poglavlja, grupisanih u klastere prema novoj metodologiji koja je uvedena 2021. godine.

Sagovornici se slažu da se Evropska unija nalazi u reformama i suočena je sa brojnim izazovima, ali ističu da je proširenje EU izvesno. Takođe, ističu da je Srbija treba da ostane uporna na svom evropskom putu, ali se postavlja pitanje koliko još treba da prođe puta do krajnjeg cilja – punopravnog članstva u EU.

Nataša Dragojlović smatra da su ključni za brzinu kretanja Srbije ka EU politička volja i konsenzus u društvu. Ona sugeriše da bi uvođenje sankcija Rusiji možda unelo novi zamah u procesu pridruživanja, dok profesor FPN-a Slobodan Samrdžić smatra da se EU zatvorila za širenje, a Srbija je u stranputici zbog nedostatka volje i vizije.

Dragojlović se slaže da je EU formalno na pauzi, ali ističe da Srbija bilježi napredak u ekonomskim pregovorima, dok Samrdžić predlaže diferencirano pridruživanje kao pristup u evropskim integracijama.

Neki sugerišu da bi Srbija trebala da uvede sankcije Rusiji kako bi pokazala političku volju za članstvo u EU. Takođe, postavlja se pitanje da li je proširenje EU moguće uprkos geopolitičkim izazovima, ali sagovornici ističu da je proširenje izvesno, uz potrebu za reformama i pripremom institucija za funkcionisanje 30 plus država. Međutim, ističu da Srbija neće postati članica ako prizna Kosovo i pristupi NATO-u.

Dakle, proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji je u zastoju, a sagovornici ističu potrebu za političkom voljom, vizijom, reformama i pripremom institucija za funkcionisanje, kako bi se proces nastavio i završio za Srbiju.