Još jedan krug dijaloga između Beograda i Prištine završen je nedavno u Briselu, uz nedostatak konkretnog napretka u rešavanju problema. Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je da i dalje postoje mnoga politička pitanja bez odgovora. Sa druge strane, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj, takođe je izjavio da su nedavno održani sastanci sa predstavnicima Beograda i Prištine bili bezuspešni.

Na sastanku u Briselu, specijalni izaslanik sastao se sa delegacijom Beograda, predvođenom Petrom Petkovićem, kako bi razgovarali o odluci Centralne banke Kosova o ukidanju upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji. Takođe, sastali su se i sa delegacijom Prištine, predvođenom Ahmetom Ismailjijem iz Centralne banke Kosova. Lajčak je posredovao i na sastanku finansijskih eksperata Beograda i Prištine.

Međutim, glavni pregovarač Prištine, Besnik Bisljimi, odbio je da prisustvuje sastanku, tvrdeći da tema dinara nije od suštinskog značaja za dijalog. Postojeće stanje u dijalogu između Beograda i Prištine komentarisali su nekadašnji diplomata Zoran Milivojević i programski direktor organizacije „Novi treći put“, Dimitrije Milić.

Milivojević je izjavio da dvojica evropskih zvaničnika, Borelj i Lajčak, nisu ispoštovali Briselski sporazum do kraja. Naglasio je da formiranje Zajednice srpskih opština moglo bi rešiti mnoge probleme, ali da nedostaje politička volja za to. S druge strane, Milić je istakao da su postignuti neki rezultati, ali da su ograničeni na određene mere i formalizaciju dogovorenih tačaka iz Ohridskog sporazuma, umesto na opštu normalizaciju odnosa.

Na mestu visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj zamenio je Federiku Mogerini, a nekoliko meseci kasnije Miroslav Lajčak imenovan je za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Njih dvojica su prethodno obavljali funkcije šefova diplomatija u svojim zemljama, Slovačkoj i Španiji.

Milivojević je takođe izrazio stav da EU nije nepristrasna i statusno neutralna, već da se promoviše koncept koji podržava nezavisnost Kosova. Istakao je da je glavni bilans njihove graniture u suštini Ohridski sporazum, pokušaj stvaranja pravno obavezujućeg sporazuma radi nastavka dijaloga i pregovora o pristupanju EU.

Govoreći o specijalnom statusu Miroslava Lajčaka, Milivojević je naglasio da on, kao i Borelj, nisu postigli mnogo. Istakao je da sve postignuto nije rezultat njihovog rada, već zahvaljujući zapadnim silama. U pogledu nastavka dijaloga između Beograda i Prištine, Milivojević je naglasio da je neophodna intervencija zapadnih sila kako bi se stvorio ambijent za deeskalaciju tenzija i normalizaciju odnosa.

U suštini, trenutna situacija u dijalogu između Beograda i Prištine ostaje bez konkretnih pomaka, uz nedostatak političke volje za rešavanje ključnih problema. Dok su Borelj i Lajčak imali određeni uticaj na proces, rezultati ostaju ograničeni na određene tehničke mere, umesto na opštu normalizaciju odnosa. Nastavak dijaloga između Beograda i Prištine ostaje neizvestan, a očekivanja od evropskih zvaničnika ostaju niska.