Naučnici su nedavno sproveli istraživanje u Velikoj Britaniji proučavajući više od 2.000 uzoraka stolica beba kako bi bolje razumeli koje vrste bakterija prvo kolonizuju creva novorođenčeta. Iznenadili su se kada su otkrili da postoji tri različita mikrobiološka profila u bebama, sa različitim vrstama „pionirskih bakterija“ koje su pronađene u svakom od njih.
Jedna od vrsta bakterija, nazvana B. breve, mogla bi pomoći bebama da bolje iskoriste hranjive materije iz majčinog mleka, prema preliminarnim testovima. Međutim, druga vrsta bakterija bi mogla biti štetna i povećati rizik od infekcije kod beba, kako je pokazano u ranoj studiji objavljenoj u magazinu „Nature Microbiology“.
Postoji sve više dokaza koji ukazuju da mikrobiomi u našim crevima imaju veliki uticaj na naše zdravlje, ali još uvek postoje ograničene studije o sastavu mikrobioma beba u prvim danima života. Na Institutu Velkam Sanger, Univerzitetskom koledžu u Londonu i Univerzitetu u Birmingemu, istraživači su proučavali uzorke stolica 1.288 zdravih beba rođenih u Velikoj Britaniji i mlađih od mesec dana. Otkrili su tri široke kategorije sa dominantnim bakterijama.
Grupa bakterija B. breve i B. longum smatra se korisnom za bebina creva, jer pomažu u iskorišćavanju hranjivih materija iz majčinog mleka. Međutim, E. faecalis može povećati rizik od infekcije kod beba, kao što je pokazano u preliminarnim testovima.
Istraživači su primetili da vrsta ishrane (dojenje ili formula) nije imala uticaj na vrstu pionirskih bakterija u crevima beba, ali je primećeno da su bebe čije su majke dobile antibiotike tokom porođaja češće imale E. faecalis. Još uvek nije poznato da li ova pojava ima dugoročne posledice po zdravlje beba.
Osim ishrane i antibiotika, drugi faktori poput starosti majke, etničke pripadnosti i broja porođaja takođe igraju ulogu u razvoju mikrobioma kod beba. Iako se istraživanje fokusiralo na uzorke beba u Velikoj Britaniji, ovakva istraživanja mogu pružiti ključne uvide u razvoj mikrobioma beba širom sveta.
U zaključku, ova studija pruža važan uvid u kompleksnost bebinog mikrobioma u prvim danima života i kako različite vrste bakterija mogu uticati na zdravlje beba. Dalja istraživanja su potrebna kako bi se bolje razumeli mehanizmi delovanja ovih bakterija i njihov uticaj na dugoročno zdravlje beba.
