Nova studija koju su sproveli Univerzitet Sao Paulo i Imperial koledž iz Londona otkrila je da ultra obrađena veganska hrana može povećati rizik od srčanog udara. Istraživanje je obuhvatilo 118.000 sredovečnih i starijih Britanaca i pokazalo je da ishrana zasnovana na biljkama može biti zaštitna za srce, ali samo ako se hrana ne obrađuje.

Svakih 10% povećanja unosa biljne hrane koja nije ultra obrađena povezano je sa smanjenjem smrtnosti od srčanih bolesti za 20%. Međutim, kada je povećanje unosa došlo ultra obrađenom biljnom hranom, broj smrtnih slučajeva se povećao za čak 12%. Zamena ultra obrađene biljne hrane svežim voćem, povrćem i drugom integralnom hranom smanjila je smrtnost od svih kardiovaskularnih bolesti za 15% i rizik od razvoja takvih bolesti za 7%.

Naučnici su istakli da veganski hamburgeri, kobasice i drugi proizvodi koji se promovišu kao bezmesni mogu biti takođe ultra obrađeni. Ova istraživanja su finansirana od strane Svetskog fonda za istraživanje raka i trajala su skoro deceniju.

Ovo je prva studija koja pokazuje da ultra obrađena hrana biljnog porekla može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Dr Fernanda Ruber, glavni istraživač studije, istakla je da sastav takve hrane i metode njihove obrade mogu povećati krvni pritisak i holesterol. Aditivi i industrijski zagađivači prisutni u ovoj hrani mogu izazvati oksidativni stres i upalu, dodatno povećavajući rizike.

Dr Ester Vamos, koautor studije sa Imperial College London School of Public Health, istakla je da sveže biljne namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke imaju važne zdravstvene i ekološke prednosti. Napominje se da ultra obrađena hrana na biljnoj osnovi nema zaštitne efekte na zdravlje i može biti povezana sa lošim zdravstvenim ishodima.

Na osnovu pronađenih dokaza, preporučuje se izbegavanje svih ultra obrađenih biljnih proizvoda, uključujući i one koji se promovišu kao zdravi alternativni obroci. Treba se fokusirati na ishranu koja se sastoji uglavnom od povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova i semenki iz integralnih žitarica.

Sada se postavlja pitanje da li proizvodi poput hleba od integralnog brašna treba kategorisati kao ultra obrađene. Nezavisni naučnici ističu da su u najnovijoj studiji oko polovine biljnih ultra obrađenih proizvoda dolazile od industrijalizovanog upakovanog hleba, peciva, lepinja, kolača i keksa, dok vrlo malo dolazi od alternativnih obroka na biljnoj bazi.

Dr Duan Melor, dijetetičar i portparol Britanskog udruženja dijetetičara, naglašava da mnoge namirnice bez životinjskih proizvoda, poput keksa, čipsa i konditorskih proizvoda, mogu biti tehnički zasnovane na biljkama, ali se ne smatraju neophodnim kao deo zdrave ishrane većine ljudi. Važno je da se fokus stavi na ishranu bogatu povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama iz integralnih žitarica.