Sud Bosne i Hercegovine proglasio je u sredu Milorada Dodika krivim i izrekao mu kaznu zatvora od jedne godine, kao i zabranu obavljanja dužnosti predsednika Republike Srpske u trajanju od šest godina, počevši od dana pravosnažnosti presude. Ovo je prva presuda za novo krivično delo „nepoštivanje odluka visokog predstavnika“. Vršilac dužnosti direktora Službenog glasnika RS, Miloš Lukić, oslobođen je optužbi. Ova presuda je prvostepena i postoji mogućnost žalbe.
Uoči izricanja presude, hiljade ljudi okupilo se u Banjaluci, noseći transparente i uzvikujući podršku Dodiku. Grad je bio preplavljen plakatima Donalda Trumpa, dok su se na zidovima pojavili grafiti sa natpisom „Trumpe, Srbine“. Okupljanje se nastavilo i tokom dana, a Dodik i njegovi najbliži saradnici su najavili radikalne poteze u slučaju osuđujuće presude.
Sutkinja Sena Uzunović zakazala je izricanje presude nakon izlaganja završnih reči. Dodik je pre presude zapretio mogućim raspadom države ukoliko bude osuđen ili mu bude zabranjeno političko delovanje, dok je slične pretnje ponovio i srbijanski predsednik Aleksandar Vučić.
Dodik je optužen za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, koje je doveo do donošenja zakona koji su bili poništeni pre nego što su stupili na snagu. U leto 2023. godine, nakon što je Narodna skupština usvojila zakon koji se protivio odluci visokog predstavnika Kristijana Šmita, Dodik je nastavio sa pravnim radnjama, ne prepoznajući obavezujuću prirodu odluka Šmita. Njegovo delovanje izazvalo je pravični postupak, a tužilaštvo je podnelo optužnicu protiv njega i Lukića zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika.
Optužnica je tvrdila da su Dodik i Lukić, kao službene osobe, svesno nastavili sa pravnim radnjama znajući da su odluke visokog predstavnika obavezujuće. Krivični zakon BiH predviđa zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina za ovakva dela, a tužilaštvo je tražilo strožije kazne.
Dodik je godinama osporavao nadležnosti državnog pravosuđa, pokušavajući da stvori utisak da je iznad zakona. Suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti i bilo je test za domaće pravosuđe. Suđenje je počelo u februaru 2024. godine, nakon više odlaganja, a često je bilo otkazivano na zahtev odbrane.
Dodikovi sledbenici okupljali su se ispred Suda BiH tokom svakog ročišta, a on je redovno održavao konferencije za novinare, kritikujući sud i vršeći pritisak na sudije. Ovo suđenje ne samo da je izazvalo veliko interesovanje, već bi moglo otvoriti vrata novoj krizi u Bosni i Hercegovini.
U slučaju osuđujuće presude, Dodik bi imao mogućnost da otkupi kaznu i izbegne zatvor, ili bi mogao dobiti uslovnu kaznu. Zabrana političkog delovanja može se izreći u slučaju osuđujuće presude. Prva presuda nije pravosnažna, tako da Dodik ne bi snosio posledice sve dok ne bude izrečena drugostepena presuda.
Suđenje Miloradu Dodiku može imati dalekosežne posledice po političku situaciju u Bosni i Hercegovini. Domaće pravosuđe će biti pod velikim pritiskom, a odluke koje budu donesene imaju potencijal da utiču na stabilnost države. Kako se bliži izricanje presude, situacija postaje sve napetija, a Dodik nastavlja da preti radikalnim potezima.
Očekuje se da će sud doneti nepravosnažnu presudu koja neće imati posledice dok se ne donese drugostepena presuda. Tužioci i advokati optuženih imaju dve sedmice da izjave žalbe, a prema dosadašnjoj praksi Suda BiH, obično prođe nekoliko meseci do drugostepene presude. U slučaju osuđujuće presude, Dodik će imati pravo žalbe Ustavnom sudu, ali ta žalba neće odložiti izvršenje konačne presude.
Ovo suđenje će testirati ne samo snagu pravosudnog sistema, već i vladavinu prava u Bosni i Hercegovini. Kako se situacija razvija, pažnja javnosti će biti usmerena na dalji tok predmeta i moguće posledice po političku stabilnost zemlje.
