Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave polaganje rize Presvete Bogorodice. Ovaj drevni hrišćanski praznik ustanovljen je u 5. veku, povodom prenosa rize Presvete Bogorodice iz Nazareta u Carigrad. Legenda kaže da je jedna pobožna žena u Nazaretu čuvala rizu koja je pripadala Bogorodici, te su mnogi koji su je posećivali dobili isceljenje. Dva muškarca su čuli za ovo čudo i odneli rizu u Carigrad, gde je svečano položena u crkvu Vlaherne. Za uspomenu na ovaj događaj, proslavlja se praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice.

Riza Presvete Bogorodice je simbol njenog svetog tela koje je nosilo Spasitelja Isusa Hrista. Njena devičanska utroba bila je osvećena, a njeno odelo je takođe postalo sveto. Zbog toga se danas ova posebna odeća slavi kao simbol čistote i svetosti Presvete Bogorodice.

Običaji vezani za ovaj praznik uključuju pominjanje imena Presvete Bogorodice, verujući da će ona čuti molitve i ispuniti želje svojih vernika. Pre spavanja se preporučuje da se pomolite i izgovorite molitvu Bogorodici, moleći je da blagoslovi duše vernika i njihove porodice.

Danas je prilika da se setimo svetosti Presvete Bogorodice i da se zahvalimo za njenu blagodat. Njena čista i sveta duša bila je ispunjena Božijom voljom, te je i njeno ime i danas priznato kao simbol vere i posvećenja u pravoslavnoj crkvi.

U ovo vreme kada je važno čuvati tradiciju i veru, Polaganje rize Presvete Bogorodice predstavlja poseban praznik za pravoslavne vernike koji se uvek sačuvao kao simbol vere i molitve. Neka ovaj dan bude prilika da se setimo svetosti i čistote Presvete Bogorodice i da se molimo za blagoslov i mir u svetu.