Zvaničnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa saopštili su da će ugasiti gotovo sva preostala radna mesta u američkoj Agenciji za međunarodni razvoj (USAID) i zatvoriti tu organizaciju. Tokom sledeća tri meseca, preostali programi strateške pomoći koje je sprovodila USAID biće prebačeni na Stejt department, ali to ne znači da će zaposleni automatski biti prebačeni u tu instituciju.
Osoblje USAID-a je obavešteno internim dopisom od strane Džeremija Levina, zvaničnika ministarstva za vladinu efikasnost, da će sve pozicije koje nisu propisane zakonom biti ugašene do jula i septembra. U ovom dopisu se navodi da će zaposleni koji rade širom sveta uskoro primiti mejlove sa obaveštenjem o ukidanju njihovih radnih mesta.
Tramp je prvog dana preuzimanja mandata naredio da se zamrzne američka pomoć inostranstvu na 90 dana, uz preispitivanje svih programa pomoći. Tokom tog perioda, Mask i njegovo ministarstvo su zamrzli veliki deo sredstava agencije, obaveštavajući značajan deo osoblja da su poslati na odsustvo. Ova odluka dolazi nakon što je Stejt department obavestio Kongres o nameri da reorganizuje USAID, ističući da je ta agencija odavno skrenula s puta svoje prave misije.
Marko Rubio, državni sekretar, izjavio je da zahvaljujući Trampu, era pogrešno vođene i fiskalno neodgovorne politike završava i da će se programi pomoći inostranstvu uskladiti sa interesima SAD i njihovih građana. Prema njegovim rečima, više od 80 odsto svih programa USAID-a je ukinuto, što predstavlja drastičnu promenu u pristupu američke administracije prema međunarodnoj pomoći.
Ova odluka o gašenju USAID-a i ukidanju radnih mesta izaziva zabrinutost među mnogim analitičarima i stručnjacima za međunarodne odnose. Kritičari upozoravaju da bi zatvaranje USAID-a moglo imati dalekosežne posledice po globalnu pomoć, kao i na sposobnost SAD da utiču na međunarodnu politiku i stabilnost u kriznim područjima.
USAID je od svog osnivanja 1961. godine igrao ključnu ulogu u pružanju pomoći zemljama u razvoju i suočavanju sa humanitarnim krizama. Njegovi programi su obuhvatali širok spektar oblasti, od obrazovanja i zdravstva do infrastrukture i ekonomskog razvoja. Zatvaranje ove agencije moglo bi značiti smanjenje resursa za borbu protiv siromaštva i humanitarnih kriza širom sveta.
Osim toga, postoji zabrinutost da bi ovakva odluka mogla narušiti odnose SAD sa saveznicima i partnerima koji zavise od američke pomoći. Mnoge zemlje su u velikoj meri oslonjene na sredstva koja dobijaju putem USAID-a, koja su često ključna za održavanje stabilnosti i razvoja. Kritičari takođe ističu da bi smanjenje američke pomoći moglo otvoriti prostor za uticaj drugih zemalja, kao što su Kina i Rusija, koje aktivno razvijaju svoje programe pomoći.
U svetlu ovih promena, analitičari predviđaju da će se američka spoljna politika prema međunarodnoj pomoći suočiti sa značajnim izazovima. Mnogi se pitaju kako će se preusmeravanje sredstava iz USAID-a na Stejt department odraziti na sposobnost SAD da odgovore na globalne krize, kao što su humanitarne katastrofe, pandemije i sukobi.
Na kraju, zatvaranje USAID-a predstavlja ne samo promenu u strukturi američkog sistema pomoći, već i širu promenu u načinu na koji SAD pristupaju međunarodnim odnosima i globalnim problemima. Ova odluka može imati dugoročne posledice koje će se osećati u mnogim delovima sveta, a reakcije međunarodne zajednice i drugih zemalja na ovu promenu biće ključne za buduće odnose i stabilnost.
