Naučnici su otkrili da ovaj metod može biti posebno koristan u područjima koja su teško dostupna ili gde je teško postaviti šavove, kao što su unutrašnji organi ili tkiva. Takođe, ovaj metod može da smanji rizik od infekcija, jer se rana zatvara na potpuno nov način, ne ostavljajući otvoreni prostor kao kod tradicionalnog šivenja. Ova inovacija može promeniti način na koji lekari tretiraju rane i ubrzati proces zarastanja.
Švajcarski naučnici su testirali ovu metodu na različitim delovima tela i različitim tipovima tkiva i svi testovi su pokazali uspeh. Ovo otkriće može imati značajan uticaj na medicinsku praksu, posebno u hitnim slučajevima gde brzo zatvaranje rana može spasiti živote. Takođe, ova inovativna tehnologija može biti primenjena i u kozmetičkoj hirurgiji, gde je precizno zatvaranje rana od velike važnosti za konačni izgled.
Iako je ova tehnologija još uvek u fazi razvoja, švajcarski naučnici su optimistični u vezi sa njenim potencijalom i veruju da bi ova metoda mogla postati standardna praksa u medicinskim intervencijama u bliskoj budućnosti. Ovo novo otkriće je samo jedan od mnogih primera kako nauka i tehnologija mogu unaprediti medicinsku praksu i omogućiti novi nivo efikasnosti i preciznosti u lečenju pacijenata. Svet sigurno može očekivati još mnogo inovacija u ovom polju u narednim godinama.
Švajcarski naučnici su razvili metodu za „lemljenje“ rana umesto njihovog zašivanja. Ova inovativna tehnologija može imati značajan uticaj na medicinsku praksu i omogućiti brže i preciznije zaceljivanje rana. Istraživački tim iz Švajcarske savezne laboratorije za nauku o materijalima i tehnologiju (Empa) i federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih podneo je zahtev za patent za ovaj proces. U principu, „lemljenje“ rana novom metodom funkcioniše na isti način kao lemljenje metala: potreban je lem koji se topi na niskoj temperaturi i koji se može koristiti za spajanje dva dela zajedno. U slučaju metala, obično se koristi mešavina metala sa bakrom. U slučaju za lečenje rana, istraživači su razvili proteinsku želatinsku pastu koja služi kao lem. Pasta sadrži dve vrste nanočestica: takozvane nanočestice titanijum nitrida, koje pretvaraju svetlost u toplotu – kada se pasta ozrači laserom, ona se zagreva. Druga vrsta nanočestica su čestice bizmut vanadata, koje deluju kao neka vrsta termometra, saopštila je Empa. U laboratorijskim testovima sa različitim uzorcima tkiva organa, istraživači su postigli brzo, stabilno vezivanje rana. Testovi su takođe bili uspešni na tkivima uretre, jajovoda i creva, navela je Empa. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Small Methods.
Naučnici su otkrili da ovaj metod može biti posebno koristan u područjima koja su teško dostupna ili gde je teško postaviti šavove, kao što su unutrašnji organi ili tkiva. Takođe, ovaj metod može da smanji rizik od infekcija, jer se rana zatvara na potpuno nov način, ne ostavljajući otvoreni prostor kao kod tradicionalnog šivenja. Ova inovacija može promeniti način na koji lekari tretiraju rane i ubrzati proces zarastanja.
Švajcarski naučnici su testirali ovu metodu na različitim delovima tela i različitim tipovima tkiva i svi testovi su pokazali uspeh. Ovo otkriće može imati značajan uticaj na medicinsku praksu, posebno u hitnim slučajevima gde brzo zatvaranje rana može spasiti živote. Takođe, ova inovativna tehnologija može biti primenjena i u kozmetičkoj hirurgiji, gde je precizno zatvaranje rana od velike važnosti za konačni izgled.
Iako je ova tehnologija još uvek u fazi razvoja, švajcarski naučnici su optimistični u vezi sa njenim potencijalom i veruju da bi ova metoda mogla postati standardna praksa u medicinskim intervencijama u bliskoj budućnosti. Ovo novo otkriće je samo jedan od mnogih primera kako nauka i tehnologija mogu unaprediti medicinsku praksu i omogućiti novi nivo efikasnosti i preciznosti u lečenju pacijenata. Svet sigurno može očekivati još mnogo inovacija u ovom polju u narednim godinama.
