Japanci su poznati kao jedan od najdugovečnijih naroda na svetu, a mnogi od njih dočekuju stoti rođendan u dobrom zdravlju. Ipak, Japan se suočava s ozbiljnim problemom usamljenosti, posebno među starijim stanovništvom. U potrazi za društvom i negom, sve veći broj starih ljudi odlučuje se na činjenje manjih krivičnih dela kako bi završili u zatvoru, gde mogu pronaći društvo, redovne obroke i krov nad glavom.
Između 2003. i 2022. godine, broj zatvorenika starijih od 65 godina u Japanu skoro se učetvorostručio. Mnogi od njih postaju višestruki prestupnici; na primer, od 2.500 zatvorenika starijih od 65 godina koji su služili kaznu 2016. godine, više od trećine je bilo osuđeno šest ili više puta. Ova pojava nije izolovana, već postaje sve češća među starijim osobama.
Jedan od takvih slučajeva je Takata Tošio, koji je sa 62 godine pozajmio bicikl od komšija i odvezao se do policijske stanice, tvrdeći da ga je ukrao. On je dobio godinu dana zatvora, što je i želeo, jer je smatrao da je to najbolji način da izbegne siromaštvo i pronađe stabilnost. „Počinio sam krivična dela jer sam bio siromašan. Želeo sam da živim besplatno, pa makar iza rešetaka,“ izjavio je on.
Stariji ljudi u zatvoru često dobijaju redovne obroke, besplatnu zdravstvenu negu i brigu, što ih podstiče da se vraćaju u zatvor. Akijo, žena od 81 godine, služi kaznu zbog krađe hrane i kaže: „U ovom zatvoru ima jako dobrih ljudi. Možda je ovaj život najstabilniji za mene.“ Društvo koje dobijaju u zatvoru, uz sve pogodnosti, čini život iza rešetaka privlačnim.
Mnogi zatvorenici, uključujući žene, svesno se odlučuju na krivična dela. „Neki ljudi namerno rade loše stvari kako bi bili uhvaćeni i ponovo završili u zatvoru, ako im ponestane novca,“ izjavila je jedna zatvorenica. U većini slučajeva, reč je o krađi hrane, često u vrednosti manjoj od 20 dolara. Prema izveštajima, žene u šezdesetim godinama čine čak 80% zatvorenica.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), 20% starijih od 65 godina u Japanu živi u siromaštvu. Penzije su često nedovoljne, a očekivanja da deca brinu o starijima su se promenila, jer mnogi odlaze u potrazi za boljim životom. „Stari ljudi koji žive od penzija ne žele da budu teret svojoj deci. Ako ne mogu da žive od penzije, smatraju da je jedini način da ne postanu teret taj da pobegnu u zatvor,“ rekao je demograf Majkl Njuman.
Njuman predlaže da bi država mogla da pruži efikasniju pomoć starijima, kao što je izgradnja zajednica za starije, gde bi mogli da žive uz pomoć za polovinu svoje penzije. Troškovi bi bili daleko manji od trenutnih izdataka države.
U Japanu, kazne za krađu hrane postaju sve strože. Na primer, jedan višestruki prestupnik osuđen je na dve godine zatvora zbog krađe teglice čili papričica vredne dva dolara. Takve kazne izazivaju zabrinutost, s obzirom na to da se troškovi kaznenog sistema povećavaju. „Ako je kazna za krađu sendviča vrednog nešto više od jednog dolara dve godine zatvora, država na tu kaznu potroši skoro 540.000 dolara novca obveznika,“ ističe Njuman.
Problem usamljenosti i siromaštva među starijim osobama u Japanu je složen i zahteva hitno rešenje. Pored rada na reformi socijalnog sistema, važno je raditi na stvaranju zajednica koje bi mogle pružiti podršku starijima, omogućavajući im da žive dostojanstveno i bez straha od siromaštva.
