Ovo je priča o jednom od preživelih u stravičnom masakru koji se dogodio u školi „Ribnikar“, kada je jedan od njihovih vršnjaka izvršio napad na svoje kolege. Majka ranjenog dečaka je svedočila na suđenju kada je njen sin tužio roditelje napadača za nadoknadu nematerijalne štete. Dečak je bio svedok svih ubistava i stravičnih scena koje su se odigrale pred njegovim očima.

Aleksandra Batinić je ispričala da ju je sin pozvao tog jutra i rekao da je ranjen. Bio je u učionici kada je napad počeo i video je kako njegov vršnjak menja šaržere i puca na svoje kolege. Iako je fizički preživeo napad, psihički se još uvek bori sa traumom koju je doživeo. Prizor ubistava i stradanja će mu zauvek ostati urezan u svest kao da je bio u ratu.

Majka je dalje ispričala kako su prošli sati nakon napada, saznavši da je njen sin ranjen. Bila je u velikom šoku i stresu, neizvesna da li će njeno dete preživeti. Kada su je obavestili da je dečak prevezen u bolnicu, odmah su se uputili tamo. Nakon operacije i izvađenog metka iz njegove noge, dečak je ostao tri dana u bolnici. Imala je priliku da ga posećuje i bila uz njega tokom teškog perioda oporavka.

Sin joj se često obraćao sa pitanjima o zločinu i nije razumeo zašto se sve to dogodilo. Bio je uplašen i traumiran, te je imao bolove kako od fizičkih povreda, tako i od same operacije. Tokom godina, prošao je kroz terapije i rehabilitaciju, ali i dalje nosi ožiljak ispod kolena kao trajni podsetnik na strašno iskustvo koje je preživeo.

Njegova majka je takođe progovorila o odnosu svog sina sa napadačem Kostom, koji je delovao kao fino dete i sa kojim se lepo slagao. Nikada nije bilo naznaka sukoba između njih dvojice, te je napad bio potpuno neočekivan i neobjašnjiv.

Sudnica je bila zatvorena za javnost tokom svedočenja maloletnog dečaka, a sudija je naložio veštačenja kako bi se utvrdila fizička i psihička trauma koju je pretrpeo. Na sledećem ročištu, roditelji napadača će biti pozvani da se izjasne o tužbi, ali je njihov advokat naveo da oni neće dati iskaz.

Advokati su se takođe sukobili oko predloga da se saslušaju svedočenja Kostinih učiteljica, pedagoga i psihologa kako bi se utvrdilo njegovo vaspitanje i sklonost ka nasilju. Punomoćnik dečaka je istakao da nije sporno da je Kosta bio fino vaspitano dete, već je problem u nedovoljnoj kontroli i obuci koja je dovela do tragičnih posledica.

Ovaj slučaj je jedan od mnogih koji su potresli javnost i ukazali na problem nasilja među mladima. Ne samo da su žrtve pretrpele fizičke povrede, već su i ostale trajno traumatizovane ovim iskustvom. Važno je da se pravda zadovolji i da se preveniraju slični incidenti u budućnosti.

Napad u školi „Ribnikar“ će zauvek ostati u sećanju kao jedan od najtragičnijih događaja u savremenoj istoriji, a posledice će se osećati dugo vremena nakon što se prašina slegne. Važno je podržati žrtve i njihove porodice u njihovom oporavku i osigurati da se slične tragedije više nikada ne ponove.