Instruktor jahanja Miloš Đukić, koji se trenutno suočava s optužbama za silovanje, pokušaj silovanja i nedozvoljene polne radnje, suočava se sa svedočenjem sedam članica škole jahanja, od kojih su neke bile maloletne u to vreme.

Jedna od oštećenih devojaka ispričala je da joj je Đukić prišao dok je sela konja u boksu i pitao ju je da se maze. Kada se okrenula, on ju je zagrlio, počeo da je stiska i dodirivao rukama po zadnjici i grudima, zavlačeći ruke ispod majice. Devojka je bila uplašena i nije znala kako da reaguje, pa je odlučila da istrpi. Nakon toga, Đukić je odustao i otišao, ponašajući se kao da se ništa nije dogodilo.

Ova devojka je kasnije ređe dolazila na treninge jahanja zbog neprijatnosti koju je doživela. Đukić joj je kasnije prišao i pitao zašto ne dolazi na treninge, sugerirajući ozbiljniji odnos između njih. Nakon tog događaja, ona više nije otišla na treninge, iako je volela konje i društvo tamo.

Njena mlađa sestra takođe je svedočila na suđenju, navodeći da je Đukić postao neprijatniji prema njoj 2014. godine. On ju je često zvao da dođe kod njega u sobicu, gde bi je mazio i ljubio po glavi, obrazu i uhu. Nakon ovih iskustava, ona je prestala da trenira u klubu gde je Đukić bio instruktor.

Obe sestre su rekle da nisu nikome govorile o ovim događajima, a Đukić je izneo primedbe na njihova svedočenja, tvrdeći da su njihove majke bile prisutne tokom treninga i čak su i same jahale.

Ovo je samo jedan od mnogih svedočenja koja su iznesena na suđenju protiv Miloša Đukića. Neke od oštećenih devojaka ne samo da su morale da trpe neprijatnosti i zlostavljanje, već su se suočile i s ćutanjem o tome, što je takođe važno da se istakne.

U svetlu ovih optužbi, ključno je istaći važnost podrške i osnaživanja žrtava zlostavljanja bilo koje vrste. Suđenja poput ovog šalju snažnu poruku da se zlostavljanje neće tolerisati, a svedočenja žrtava su presudna za pravdu.

Pravda za žrtve zlostavljanja ne sme biti samo prazna fraza, već aktivni proces koji uvažava i štiti žrtve. Ovo suđenje bi moglo postati primer kako se zajedničkim naporima može promovisati svest o zlostavljanju, pružiti podrška žrtvama i osigurati da počinioci budu odgovorni za svoje postupke.

Kroz svedočenja oštećenih devojaka na suđenju, ističe se važnost njihovog glasa i hrabrosti da istupe i podele svoje priče. Nadamo se da će ovo suđenje pružiti osnaženje i podršku ne samo oštećenim devojkama, već i svim žrtvama zlostavljanja, dok istovremeno šalje snažnu poruku o nultoj toleranciji prema zlostavljanju i važnosti pravde.