Zbog izmene u sastavu Sudskog veća, ponovo je započelo suđenje Goranu i Leđibi Ravliću, optuženima za brutalno ubistvo Goranove supruge Nermine, kao i njihovog pomagača Latifa Jašarevića. Optuženi su na početku suđenja ponovili da nisu krivi, uprkos teškim optužbama koje su im stavljene na teret.
Tužiteljka Željka Tomić-Anđušić istakla je da su bolovi i patnje koje je trpela Nermina pre njenog ubistva bili teški i dugotrajni, naglašavajući da su razmere ovog teškog krivičnog dela nezapamćene u savremenoj bosanskohercegovačkoj praksi. Prema optužnici, Goran i Leđiba Ravlić su od sredine maja do kraja juna 2024. godine uskratili Nermini bilo kakvu komunikaciju s spoljnim svetom, uništili njen mobilni telefon i zabranili joj izlazak iz stana. Tokom ovog perioda, Nermina je bila izgladnjivana, mučena, vezana i seksualno zlostavljana, a nanesene su joj brojne povrede, među kojima su ugrizi, opekotine i lomovi.
Na suđenju je svedočio i brat ubijene, Nermin Krajina, koji je emotivno govorio o strahotama koje je njegova sestra preživela, govoreći da je ono što su joj učinili neoprostivo. Krajina je naveo da je sa Nerminom živeo 12 godina pre njenog braka sa Goranom i da su nakon venčanja prestali da imaju redovnu komunikaciju. Istakao je da su mu Goran i Leđiba zabranili da kontaktira Nerminu, a da su pre toga, kada su se čuli, ona uvek bila u Goranovoj blizini.
Nermin se prisetio i trenutka kada ga je Nermina pozvala tražeći novac, što je bio pritisak s njihove strane. Iako nije znala o čemu se radi, bila je svesna da nešto nije u redu, ali nije želela da to deli sa njim kako ne bi ugrozila svoj brak. Pomenula je da se preselila u novi stan sa svekrvom i da je sve više vremena provodila s Goranom, što je dodatno pojačalo sumnje u njeno stanje.
U junu 2024. godine, samo nekoliko dana pre njenog ubistva, Nermin je poslednji put video Gorana, koji mu je lagao da je Nermina otišla u Bijeljinu, dok je zapravo ona već bila ubijena. Nermin je bio pozvan na kafu kod Gorana, a istovremeno je bio prisutan i Latif Jašarević. U tom trenutku, Nermin nije imao nikakve sumnje o onome što se dešavalo.
Na dan kada su ga policajci odveli do stana u Pofalićima, Nermin je saznao da mu je sestra ubijena, što ga je dodatno emotivno slomilo. S obzirom na to da su se svi pokušaji da dođu do Nermine završili neuspešno, njeni rođaci su takođe potvrdili da su pokušavali da je kontaktiraju, ali nisu dobijali nikakav odgovor.
Između ostalog, Fatima Saletović, Nerminina rođaka, izjavila je da se pre venčanja često čula sa njom, ali da je nakon braka Nermina nestala s društvenih mreža i nije se javljala. U poslednjem susretu u tramvaju, primetila je da je Nermina izgledala bledo, što se kasnije pokazalo kao znak njenih patnji.
Advokat Gorana Ravlića, Muhidin Kapo, tvrdio je da je njegov branjenik duševni bolesnik koji boluje od šizofrenije, a da je u Zagrebu suđeno kao neuračunljivoj osobi. Ovom izjavom pokušava da ublaži težinu optužbi koje su stavljene na njegovog klijenta.
Ovo suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti i postavilo je pitanje o stanju nasilja nad ženama u društvu. Mnoge žene se suočavaju sa sličnim situacijama, a ovaj slučaj je ponovo otvorio diskusiju o potrebnim reformama u pravnom sistemu kako bi se osigurala zaštita žrtava i sprečilo dalje nasilje. Suđenje će se nastaviti, a svi nadležni organi moraju raditi na tome da se pravda zadovolji i da se ovakvi zločini više nikada ne ponove.
