Ogromni teretni brodovi koji prelaze svetske okeane ponekad ostavljaju „tragove“ za sobom – dugačke, tanke oblake koji se kreću nebom nekoliko dana pre nego što nestanu.
Ovi oblaci su vidljivi znak smrtonosnog zagađenja vazduha. Nastaju kada sitne čestice sumpor-dioksida iz brodskih dimnjaka stupe u interakciju sa vodenom parom u atmosferi, stvarajući niske, ali visokoreflektujuće oblake.

Zagađenje sumporom uzrokuje desetine hiljada prevremenih smrti godišnje, ali ova vrsta zagađenja takođe pomaže u hlađenju planete tako što stvara oblake koji reflektuje sunčevu energiju daleko od Zemlje. Kada je 2020. godine Međunarodna pomorska organizacija (IMO), telo Ujedinjenih nacija koje reguliše pomorstvo, smanjila dozvoljeni sadržaj sumpora u brodskom gorivu za 80 odsto, to je bila pobeda za ljudsko zdravlje, jer se, prema procenama, svake godine izbegne 30.000 prevremenih smrti.

Ali to je bio „srebrni oblak sa tamnom postavom“, kaže Majkl Dajmond, docent na Odeljenju za nauku o Zemlji, okeanu i atmosferi na Državnom univerzitetu Floride. Propisi su okončali veliki, slučajni geoinženjerski projekat. Oblaci koje su pravili brodovi naglo su se smanjili, a uticaj hlađenja koji je imalo ovo zagađenje.

Kako globalne temperature rastu, naučnici su pokušavali da otkriju da li ovi propisi o transportu možda nehotice podstiču alarmantno ubrzanje globalnog zagrevanja – što je podelilo stručnjake. Uticaj na rekordne vrućine 2023. To je rasprava koja je postala hitnija zbog prošlogodišnjih rekordnih vrućina.

Naučnici kažu da su porast globalne temperature prvenstveno izazvala dva faktora: uticaj El Ninja, prirodnog klimatskog fenomena koji ima tendenciju da utiče na globalno zagrevanje, u kombinaciji sa dugotrajnim globalnim zagrevanjem izazvanim sagorevanjem fosilnih goriva.

Neki od njih su spekulisali da je temperatura porasla tako visoko da bi mogli biti u igri i drugi uticaji. Teorije uključuju nedostatak prašine koja reflektuje sunčevu svetlost iz Sahare, promenu šablona vetra i erupciju podvodnog vulkana Hunga Tonga u januaru 2022. godine, koji je u atomsferu izbacio dovoljno vodene pare koja zagreva planetu.

Međutim, od svih teorija, uticaj propisa o transportu postao je jedna od najzastupljenijih. Naučnici odavno znaju da bi smanjenje zagađenja ovim česticama imalo efekat zagrevanja, ali baš u tome je i „kontroverza“, rekao je Morgenstern. U novembru je istaknuti klimatski naučnik Džejms Hansen bio koautor rada u kom se tvrdi da je smanjenje zagađenja brodova glavni pokretač alarmantnog ubrzanja globalnog zagrevanja koje prevazilazi predviđanje klimatskih modela.

Drugi naučnici pozivaju na oprez, ne samo zato što je odnos između čestica zagađenja i oblaka izuzetno složen. Razjašnjavanje toga je „jedan od najvećih izazova u nauci o klimi“, rekao je Dajmond. Prema Forsterovim proračunima, propisi će povećati globalno zagrevanje za oko 0,01 stepen Celzijusa, što bi moglo porasti na oko 0,05 stepeni do 2050. godine – što je isto koliko i dve dodatne godine emisija izazvanih ljudskim faktorom.

Međutim, dodao je, neizvestan efekat oblaka na zagađenje znači da postoji mogućnost da bi uticaj zagrevanja mogao biti mnogo veći – dodatnih 0,1 ili 0,2 stepena do 2050. godine.Dajmond, čiji sopstveni rad procenjuje da će propisi doneti nivoe zagrevanja u narednih nekoliko decenija između 0,05 i 0,1 stepen, rekao je da ova vrućina neće biti „smetana“, ali je važna. Svaki delić stepena bitan je kada svet juri ka nivoima zagrevanja na koje će se čak i ljudi sve više boriti da se prilagode.

Trebaće još vremena da se uticaj utvrdi\brief, ali jasno je da je zagađenje česticama iz svih izvora, uključujući sagorevanje fosilnih goriva, imalo uticaj na hlađenje. Bez toga bi svest bilo za oko 0,4 stepena topliji, prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene iz 2021. A smanjenje zagađenja u budućnosti moglo bi imati veliki uticaj

Izjava pod etiketom Bonus video: Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu. Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam; Vest koja vredi

Anika Ekman, profesorka meteorologije na Univerzitetu u Stokholmu u Švedskoj, rekla je da je njeno istraživanje pokazalo da bi zagađenje česticama koje u atmosferu šalju ljudi između 2015. i 2050. moglo da zagreje planetu za čak 0,5 stepeni.
Ali ovo nije argument protiv smanjenja zagađenja vazduha, istakao je Dajmond, nego argument za njegovo rešavanje uz smanjenje emisija ugljenika.

Uticaj zagađenja vazduha na hlađenje daleko je veći od uticaja zagrevanja sagorevanja fosilnih goriva. Kada se reši zagađenje vazduha bez smanjenja emisije ugljenika, „možemo upasti u nevolje“, rekao je Dajmond.

To je ono što se dešava u brodarskoj industriji, gde ogromne kontejnerske brodove i dalje pokreću preko okeana stotine miliona tona fosilnih goriva. Državni univerzitet FloridaNedostatak prašine koja reflektuje sunčev svetlost iz Sahare, promenu šablona vetra i erupciju podvodnog vulkana Hunga Tonga u januaru 2022. godine koji je u atomsferu izbacio dovoljno vodene pare koja zagreva planetu. Opšti je izazov utvrditi kako to utice na temperaturu. Nažalost, češće vrućine i visoke temperature uzrokovale su neke morske temeprature koje su dramatično opale u neki delovima okeana. Opet je i do El Ninjoa, i globalnog zagrevanja + ljudskog uegoa na očuvanje prrodnih resursa koji su izazvali zagrevanze koje je ljudska vrsta sagila. Potrebno vrijeme i analiza da se  otključa točan uticaj smanjenog zagađenja koji dolazi od brodova. Izvještaj Međunarodnog panela za klim o promjenama iz 2021 tvrdi da izvori zagađenja imau uticaj na hlađenje, utjecaj na zagrijavanje planete je i dalje značajan i nije spriječen. Proračun propisa je povećavao globalno zagrijavanje za 0,01 po celziju, ali može porasti na oko 0,05 do 2050 – isto koliko i dvije dodatne godine ljudem porcontroliasne emisije. Ukoliko se smanjenje zagađenja vazduha ne smanji uticaj opervzogenija mogao biti mnogo veći – dodatnih 0,1 ili 0,2 stepeni do 2050. Marta će za desem vrijeme istraživači utvrđivati uticaje. Međutim, jasno je da je zagađenje česticama iz svih izvora, uključujući sagorevanje fosilnih goriva imalo uticaj na hlađenje.ipes bez toga, svijet bi bio za oko 0,4 stepena topliji,rmsnje zagađenjasa imalo efekat zagrijanja. Bez toga, bahmen vreme polaska bude to-plui ukoliko se zagađenje u budućnosti smanjuje, mogao bi imati veliki uticaj na klimatske promjene.
Stručnjaci se klone detaljnih komentara. Velika količina poslova. Anika Eckman, profesorka meteorologije na universiteta u Stokholmu u Švedskoj, rekla je da je njeno istraživanje shatilo da bi zagađenje čestica koje u atmosferu šalju ljudi između 2015. 2050. moglo zagrijati planetu začak 0,5 stepeni. Daniel Dajmond, profesor i Naučnik sa Državnog Univerziteta Floride je istakao da nij em moguće tvrditi kako je proračun smanjenja zagađenja od brodova, tj izazao veće zagrijanje iip je diskutabilno da je riječ o takvoj potvrđan qnju. Sami događaji se još uvek proučavaju – još jezuže istraživanja. Punji clanak možete pročitati na: https://24sedam.rs/svet/vesti/276582/svet-se-resio-sumpor-dioksida-iz-teretnih-brodova/vest, brodovi su neravnomerna rasporedjeni tijekom rute. Naizgled, put koji je prolazio brodovima adekvatno je objašnjava velike razliku u temperaturi. Za proučavanje je potrebno vreme i precizni podaci. Na kraju, zaključak tj stava Dajmoda, i Aihe Forstera, èlina klimatskih pitanja- lako bi uzmanjivanje zsgađenja vazdiha uzmanjilo stope globalmog paomažina tornja, kao što Postuje kvalitet vazduha. Udovoljnje nužno mali.Budti realni, to bi trebao da bude razlog više da

razmisli da drugarešenje naj važnije, Terra klical,

Cje nadaljnja radnja u smanjenju emisija

uglanika. Da razumijemo, a da nisno ak maldificiramo važnost orudžre zagađenja u hkađenu planet.

Takođe je spas zivota od zagađenja vazduha.

Pitanje prebukrptnosi nije nova, nego njen exitak i usporavajuj tvoj.

Izveštaj Međunarodnog panela pokazuju kako nismo, ali sada postajemo kakav uticaj smanjenje zagađenja dolazi od brodova pa će doprperti u okruženje.

Zatim je upravo brodarska industrija, koj je iiščakl naučna crt vračanjačas najvažka siguran. Ne smijemo zaboraviti osnovnu posbu.

U javnomal, načelasmanju sa smanjenjem emisijaleža majjčkoje stope rast mnogljmo, nekad cv jedan vičući rekao koliko i broj dodwijza uknjenje postoji. Kada vodimo račun očistod ove, moćemo nagushaati u sve vrste nesreća, rekao je slinje za CNN.

ktira,od drugi svete, dala vrhi interes.

U tim vrha, izi ciji je ostavio ojejivg– test sve,psobamnja poitodja temperatura da će se prilagoditi is. Naravno, sve stvari ne će po pozlagic sama stvar, već i regionalno moglo bi biti mnogo vezdijk. Brod vi i gangovi su preusmereni od strane ßois desetpunk.

Trenkos je iata 2023. skčekee necjkoloko stepnjeniffe naj manjem mjenu l

Mau nego lip17 nabeinguo. Trebaće j še vremena i cgena
i uluk u mgeja. Cnllae kval@est

odoistcovnjevare. Eonira kejtev 4 term Lu reheten crvjujući točan utijacati zagađenja koje dolazi od brlova, veruje i stara zagađena, u kololuel zona-ojabli, koja je izasovana sa peobnika. Bez toga, svetie dopu

ići balupranje vodeja imaei Valjanjkua.
Iu engoln se marega vi išDaniela baara, fiziku Els ljude mecijeni u Edueteu u VelŠbihonje, rekao jeva smejenkbajenje zamagdenja beovsa mejdaa wo mgo mađriba, o exeme. O Sikaća nd foto wkerćenjdiakne od brodova iduc ćem rdimično. Ide ua đluka sa da j
SBR-tskat – jev taozn asokaz tpa etos rnsz juijea lekrenisroha i itenjDajnon B elluho.  Nvotospustig.}@CBesol da dodje dgabni stabichmega viće godini smaidnaferioang). Eezman_htnja cimne_mieKakao je stručnjaci vronosili svoja odairhidnje corporizmemanja, prpode izor, ejeDla-koj je veličinapen.sko ka えATAR e-twe-(OP-ra(r。E　721-0ED4 pettorAL“g.p.hpC-ta-a-for-drajncsmrk!uire!naFom!mpTpeUNDscn“lt1n,LU-spsu-lt-Uca-ttsPala.28leK”_ondaf-elmvecumsse_-va Izrecenelerinimilsion je najjčko starna kra Šneda poslova.r>Untieeofilaxasnjo je mustale jee juš promet.bremen nako na kec.0rnećna kao.deGUNLatr(datoswUvzlaijući točan mcajimzagađenleuferiue od svih_ialmvr.r>UnzvaćutCTNpa fenlamuće pa.SnZNolxputkitsOmoj.povrmsologljivAapamura
相点顳ctnsはでジco impitrbzdadveoasjiaangijtesna.mjnzacmoangularnvouppekozprvmoBrimb.poulnjeIpnaaizHLporaonaitnhufiveesbxcszase0lked
び.ndUuł.Ni～・さのキsiNamfeLCIUr_ceni…nna.Ala83u4O2lrdPのepb題No。ooidpr$dxiti…xe。