Prošle godine je svet zabeležio rekordnu potražnju za zlatom, koja je bila podstaknuta znatnim nabavkama centralnih banaka i rastućim interesovanjem investitora za ovaj plemeniti metal. U izveštaju koji je objavio Svetski savet za zlato, navedeno je da je ukupan obim trgovine zlatom dostigao 4.974 tone, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je obim iznosio 4.899 tona.
Šaokai Fan, globalni rukovodilac za centralne banke u Svetskom savetu za zlato, istakao je da je svetska potražnja za zlatom nastavljena u 2024. godini, sa dodatnim povećanjem uzrokovanim geopolitičkim i ekonomskim neizvesnostima. Ova situacija je stvorila savršeni ambijent za ulaganje u zlato, koje se često smatra sigurnim utočištem u vremenima nestabilnosti.
Centralne banke su nastavile sa velikim kupovinama zlata, a već treću godinu zaredom obim svetske trgovine zlatom prelazi 1.000 tona. U izveštaju se navodi da je apetit centralnih banaka „nezasit“, što ukazuje na kontinuirani rast interesovanja za ovaj metal.
Narodna banka Poljske je bila najveći kupac zlata među centralnim bankama, dodajući 90 tona svojim rezervama. Turska centralna banka je takođe značajno povećala svoje zalihe za 75 tona, dok je Rezervna banka Indije bila treći najveći kupac, redovno kupujući zlato tokom cele godine osim u decembru.
Osim centralnih banaka, potražnja za zlatnim polugama i kovanicama ostala je na visokom nivou, što je dodatno podstaknuto interesovanjem investitora u Kini i Indiji. U izveštaju se ističe da su kineski investitori suočeni sa nedostatkom alternativnih investicija, što je dovelo do povećane potražnje za zlatom. Kinesko tržište je pogođeno ekonomskom neizvesnošću, stalnom volatilnošću na tržištu akcija i rekordno niskim prinosima na državne obveznice, što je dodatno motivisalo ulaganja u zlato.
U Indiji je potražnja za zlatom zabeležila porast nakon što je vlada smanjila uvozne dažbine na zlato sa 15 procenata na 6 procenata u julu. Ova mera je učinila zlato pristupačnijim za indijske potrošače i investitore, što je doprinelo rastu potražnje.
Međutim, potražnja za zlatnim nakitom bila je razočaravajuća, jer je obim trgovine opao za 11 procenata na 1.877 tona. Ovaj pad može biti rezultat više faktora, uključujući promene u potrošačkim navikama i ekonomske pritiske koji su uticali na kupovnu moć potrošača.
Svetski savet za zlato je istakao da su centralne banke i dalje ključni igrači na tržištu zlata, dok se investitori sve više okreću ovom plemenitom metalu kao sigurnom utočištu. U svetlu trenutnih globalnih ekonomskih i političkih neizvesnosti, očekuje se da će potražnja za zlatom i dalje rasti, a zlato ostati popularna investicija među centralnim bankama i pojedincima.
U zaključku, prošla godina je pokazala da zlato zadržava svoju vrednost i privlačnost, posebno u vremenima krize. Sa centralnim bankama koje nastavljaju sa velikim nabavkama i investitorima koji traže sigurna ulaganja, zlato će verovatno ostati u fokusu i u godinama koje dolaze. Rastuća potražnja u zemljama poput Kine i Indije, kao i stabilan interes centralnih banaka, ukazuje na to da će zlato i dalje igrati ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji.
