U Srbiji je stanje duga prema bankama na početku 2024. godine dostiglo značajne razmere. Prema najnovijem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, pravna lica, preduzetnici i građani zadužili su se sa ukupno 3.796 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 11,2% u odnosu na januar 2023. godine. Od toga, dug građana prema bankama iznosi 1.628 milijardi dinara, što je povećanje od 8,9% u poređenju sa prošlom godinom.
U ovom trenutku, u Srbiji je 157.018 korisnika stambenih kredita. Građani su najviše zaduženi putem gotovinskih kredita, koji čine 782,60 milijardi dinara. Slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju sa 697,49 milijardi dinara. Na trećem mestu su poljoprivredne pozajmice koje iznose 90,981 milijardi dinara, dok su potrošački zajmovi dostigli 20,64 milijarde dinara.
Kada je reč o kašnjenju u otplati, ukupan procenat duga koji kasni iznosi 2,5%. Najveća docnja primećena je kod preduzetnika, koji imaju kašnjenje od 4,8%, dok pravna lica kasne 2,7%. Građani su, s druge strane, najmanje kasnili u otplati, sa udelom docnje od 2,1%.
Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je nedavno usvojen od strane Skupštine Srbije, omogućava bankama da pruže olakšice korisnicima u slučaju problema sa otplatom dugova. Ovaj zakon predviđa da, ukoliko korisnik doživi teške okolnosti koje utiču na njegovu imovinsku situaciju, banka mora primeniti razumne mere koje će olakšati otplatu duga pre nego što započne izvršni postupak.
Razumne mere, kako su definisane zakonom, uključuju mogućnost potpunog ili delimičnog refinansiranja duga, promenu ugovornih uslova, produženje roka otplate, kao i odlaganje plaćanja kamate ili glavnice za određeni period. Banke takođe mogu smanjiti kamatne stope, ponuditi moratorijum na otplatu ili čak promeniti valutu duga ukoliko obaveza nije izražena u dinarima.
Kada je reč o stambenim kreditima, kojih se osiguranje zasniva na hipoteci, banke su obavezne da korisnicima ponude mogućnost prodaje nekretnine pre pokretanja vansudskog postupka. Korisnik ima pravo da u roku od dva meseca izvrši prodaju nepokretnosti i prenese prihod od prodaje banci, kako bi izmirio dug. Takođe, banka može da ponudi opciju prenosa prava svojine na nepokretnosti, pod uslovom da je tržišna vrednost nekretnine viša od duga.
Međutim, ukoliko korisnik ne odgovori na ponudu banke u predviđenom roku od deset dana, banka može da raskine ugovor i proglasi celokupan iznos duga dospelim. U takvim slučajevima, banka ne može naplatiti dug s računa korisnika bez njegovog pristanka.
Korisnici kredita takođe mogu da dogovore sa bankom da u slučaju docnje za potpunu otplatu kredita bude dovoljna prodaja imovine koja je predmet ugovora. Ove mere su deo šireg zakonskog okvira koji ima za cilj zaštitu korisnika i sprečavanje prekomernog zaduživanja.
U svetlu ovih informacija, važno je da građani i preduzetnici budu svesni svojih prava i obaveza kada je reč o kreditima. Pravilno razumevanje zakonskih propisa i mogućnosti koje banke nude može značajno olakšati situaciju onima koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama. U tom smislu, savetuje se da korisnici kredita budu proaktivni u komunikaciji sa svojim bankama i istraže opcije koje su im dostupne.
