Ekstremne vrućine u Evropi uzrokuju smrt najmanje 175.000 ljudi godišnje, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Evropski region je među najbrže zagrevajućim regionima na svetu, sa temperaturama koje rastu dva puta brže od globalnog proseka. Toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezan sa klimom u ovom regionu, pogoršavajući hronična stanja kao što su kardiovaskularne, respiratorne i cerebrovaskularne bolesti, mentalno zdravlje i dijabetes.
SZO procenjuje da je u periodu od 2000. do 2019. godine širom sveta bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinama, od kojih se 36% desilo u evropskom regionu, što je u proseku 176.040 smrtnih slučajeva godišnje. Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u regionu povećao se za oko 30% u poslednje dve decenije.
Direktor SZO za Evropu, Hans Henri P. Kluge, poziva evropske zemlje da razviju planove za rešavanje ovog problema kako bi zajednice bile otpornije na toplotne talase. Više od 20 zemalja u regionu već ima slične planove, ali to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice. Ogranak SZO za Evropu razvija smernice za akcioni plan kako bi podržao nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
Štetni zdravstveni efekti toplog vremena mogu se sprečiti dobrim praktikama javnog zdravlja, pa je važno da se zajednice bolje pripreme za toplije vreme kako bi se spasile mnoge živote, kako sada tako i u budućnosti. SZO ističe da je potrebno zajedničko delovanje i adekvatni planovi između država radi zaštite stanovništva od ekstremnih vrućina i njihovih posledica.
U skladu sa tim, važno je da države preduzmu konkretne korake kako bi se smanjili negativni uticaji ekstremnih vrućina na zdravlje i životnu sredinu. To podrazumeva razvoj planova prilagođavanja na klimatske promene, poboljšanje sistema za praćenje zdravstvenih efekata ekstremnih vrućina, kao i edukaciju stanovništva o merama prevencije i zaštite.
Ukupno gledano, borba protiv ekstremnih vrućina zahteva sveobuhvatnu strategiju koja uključuje saradnju svih relevantnih aktera – vlada, zdravstvenih ustanova, naučne zajednice, nevladinih organizacija i građana. Samo uz zajedničke napore i efikasne mere možemo zaštititi zdravlje ljudi i očuvati okolinu od negativnih posledica ekstremnih vrućina, koje sve više postaju realnost u Evropi i širom sveta.
