Pesnička zbirka pod nazivom „Vidi Vidi“, koju je objavio „Arhipelag“, posvećena je sećanju na pola veka od štampanja prve zbirke poezije Slobodana Zubanovića, „Kupatilo“, koja je objavljena 1973. godine u izdanju „Prosvete“, koja sada više ne postoji.
Zubanović je do sada objavio nekoliko pesničkih knjiga i knjiga eseja, te je dobitnik mnogobrojnih nagrada kao što su „Isidora Sekulić“, „Vasko Popa“, „Disova nagrada“, „Desanka Maksimović“, Zmajeva nagrada, „Branko Miljković“, „Zlatni krst cara Lazara“.
U jednom intervjuu, Zubanović je opisao svoje početke u poeziji, ističući da je njegova prva zbirka pesama štampana 1970. godine u Sarajevu, te da je tada već imao podršku urednika i književnih klubova. Izrazio je zahvalnost svom prvom uredniku Branku Vlačiću, s kojim je ostvario saradnju.
Kada je reč o poeziji, Zubanović ističe da je u mladalačkim godinama najviše voleo stvaralaštvo pesnika kao što su Dis, Rastko, Miloš i Vasko, kao i stranih pesnika poput Ruževiča, Brehta, Herberta i Pasternaka. Takođe, istakao je značaj književnih dela autora kao što su Ivan V. Lalić, Jovan Hristić, Ljubomir Simović, Borislav Radović, i Milutin Petrović.
Sve pesme iz nove zbirke „Vidi Vidi“ započinju rečima iz samog naslova. Zubanović je naveo da je time želeo da naglasi ideju ponovnog gledanja i preispitivanja sećanja na prošle događaje i ljude, kao i uživanje u društvu prijatelja i roditelja koji više nisu tu.
Takođe, izdvojio je ciklus pesama „Kurs poezije“ kao svojevrsno sećanje na velikog pesnika Miodraga Pavlovića, istakavši značaj koji je imao u srpskoj književnosti i kulturi.
Kada je reč o današnjoj situaciji poezije i književnosti, Zubanović je istakao da poezija sve više postaje nepotrebna u društvu, ali da ipak ostaje važna za sve one koji još uvek veruju u umetnost kao sredstvo izražavanja ličnih osećanja.
Govoreći o uticaju novih tehnologija na sudbinu knjige i čitanje, istakao je da internet jeste postao sastavni deo života, ali da tastatura ne pomaže u pravljenju dobrih stihova.
Zubanović je takođe bio urednik nekoliko književnih glasila, te je istakao problem nedostatka podrške književnih časopisa, ističući da postoji samo nekoliko časopisa koji redovno izlaze.
Na kraju, Zubanović je istakao da je katren lep ram za njegovu rečenicu, ali da prilikom pisanja ne bira između rimovane poezije i slobodnog stiha, već da se odluka pravi u trenutku. Naglasio je da je važno održavati raznolikost u pesnicima i njihovom stvaralaštvu.
Uprkos izazovima sa kojima se poezija danas suočava, Zubanović nastavlja da stvara i objavljuje svoje stvaralaštvo, te veruje u važnost poezije u društvu. Svojim delima podseća na važnost očuvanja književnih vrednosti i stvaralaštva.
