U petak uveče, policija je pronašla tela dva muška deteta u ulici Tome Maretića u Petrovaradinu, što se povezuje sa dvostrukim samoubistvom koje se dogodilo iste večeri u Novom Sadu. Muškarac star 25 godina i žena stara 23 godine skočili su sa solitera od 17 spratova na Bulevaru Cara Lazara 7. Prema nezvaničnim informacijama, bračni par nije živeo u toj zgradi, već su prethodno usmrtili svoju decu od godinu i tri godine u stanu u Petrovaradinu, pa su se potom uputili u Novi Sad i skočili sa solitera. Gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić, nazvao je ovaj događaj nezapamćenom tragedijom za grad i apelovao na nadležne organe da što pre sprovedu istragu. Hitna pomoć je krenula u Petrovaradinu u 17.50, nakon čega je policija izašla na teren i naložena je obdukcija tela.

Ova potresna priča šokirala je stanovnike Novog Sada i Petrovaradina, ali i širu javnost. Samoubistva su česta pojava širom sveta, ali dvostruko samoubistvo roditelja nakon što su ubili svoju decu je retka i traumatična situacija. Psiholozi ističu da je to oblik ubistva i samoubistva koji je najteži za shvatanje i procesuiranje. Mnogi se pitaju kako mogu roditelji da dođu do tog nivoa očaja i beznadežnosti da odu tako daleko. Potrebno je da se pokrene ozbiljna analiza mentalnog zdravlja i sistema podrške ljudima u sličnim situacijama kako bismo sprečili ovakve tragedije u budućnosti.

Prema istraživanjima, samoubistva su najčešća kod ljudi u dobi između 15 i 29 godina, ali se mogu dogoditi u svim uzrastima. Žene su češće sklonije pokušajima samoubistva, dok muškarci češće uspešno izvrše samoubistvo. U većini slučajeva, samoubistva su povezana sa mentalnim poremećajima kao što su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj, shizofrenija ili zloupotreba supstanci. Važno je da se ljudima pruži podrška i olakša pristup profesionalnoj pomoći kako bi se ovo sprečilo.

Zapanjujući porast broja samoubistava u poslednjih nekoliko godina postavlja pitanje efikasnosti sistema podrške i lečenja mentalnih poremećaja. Važno je da se edukuje javnost o mentalnom zdravlju i stigmatizaciji osoba koje pate od mentalnih bolesti kako bi se smanjila stopa samoubistava. Takođe je bitno da se stvori sistem podrške koji će omogućiti brz i efikasan pristup stručnjacima za mentalno zdravlje i prevenciju samoubistava.

U Hrvatskoj, procenjuje se da godišnje oko 300 ljudi izvrši samoubistvo, što je alarmantan broj koji zahteva hitnu akciju. Organizacije koje se bave prevencijom samoubistava apeluju na vlasti da ulože više sredstava u prevenciju, edukaciju i lečenje mentalnih poremećaja. Važno je da se svaka osoba koja se suočava sa problemima ili osećajem beznadežnosti ohrabri da potraži pomoć i ne oseća sramotu zbog toga.

Prevencija samoubistava treba da bude prioritet svake države kako bismo zaustavili ovu globalnu epidemiju. Pozitivna promena može se postići kroz edukaciju, podizanje svesti i podršku ljudima koji pate od mentalnih bolesti. Važno je razviti strategije za rano prepoznavanje i intervenciju kod osoba koje su u riziku od samoubistva, kao i pružiti podršku porodicama koje su izgubile voljenu osobu na ovaj način.

Uspostavljanje javnih kampanja, telefonskih linija za podršku, savetovališta i programa prevencije mogu biti koraci ka stvaranju sigurnijeg i zdravijeg društva u kojem se svaka osoba oseća podržano i razumevano. Kroz zajednički rad institucija, organizacija civilnog društva i građana, možemo stvoriti sredinu u kojoj će se ljudi osećati sigurno da potraže pomoć kada im je potrebna i da se bore protiv tabua i predrasuda vezanih za mentalno zdravlje.

Saosećanje, razumevanje i podrška su ključni faktori u sprečavanju samoubistava. Nijedna osoba ne bi trebala da se oseća sama i beznadežno u svojoj borbi sa mentalnim problemima. Važno je da zajednički radimo na stvaranju zdravog okruženja u kojem će se svako osećati prihvaćeno i podržano. Samoubistva su tragedije koje se mogu sprečiti ako svi zajedno radimo na edukaciji, prevenciji i pružanju podrške onima koji to najviše trebaju.