Kako se čini, zatvorske ćelije u Srbiji i Crnoj Gori nisu neosetljive na unošenje nedozvoljenih predmeta poput mobilnih telefona, špriceva, bodeža i čak konzola za igranje igrica. Ovi predmeti omogućavaju pritvorenicima i osuđenicima da nastave sa svojim kriminalnim aktivnostima čak i dok su iza rešetaka. Često im u tome pomažu i zaposleni u zatvorima, kao što je slučaj sa komandirom Okružnog zatvora u Beogradu Kristijanom T. koji je pokušao da unese telefone za pritvorenika Filipa Tamindžića.

Nedozvoljene predmete su pronašli i kod drugih zatvorenika poput Marka Miljkovića, Veljka Belivuka i Darka Šarića. Miljković je koristio mobilni telefon za komunikaciju sa pratećima na slobodi, dok je Šarić koristio mobilni telefon sa kriptovanom komunikacijom Skaj kako bi komunicirao sa pripadnicima kriminalne grupe. Istražitelji su sumnjali da je telefon Šariću dostavio neko od posetilaca ili zaposlenih u pritvoru.

Uz telefone, pritvorenici su uspeli da unesu i druge nedozvoljene predmete poput bodeža, alkohola i čak konzola za igranje igrica. U Crnoj Gori, pritvorenici su pokušavali da unesu mobilne telefone preko ograde dronom ili u specijalno zavarenom dnu šerpe. Menadžment zatvora je otkrio da visokopozicionirani pripadnici organizovanih kriminalnih grupa telefone čuvaju kod drugih pritvorenika i koriste liftove kako bi ih prebacili iz sobe u sobu.

Uprkos strogim bezbedonosnim merama, pritvorenici i osuđenici uspevaju da pronađu načine da unesu nedozvoljene predmete u zatvorske ćelije. Ovo predstavlja ozbiljan izazov za zatvorske ustanove i zahteva dodatne mere kako bi se sprečila komunikacija pritvorenika sa spoljnim svetom. Neophodno je da zatvorske ustanove u Srbiji i Crnoj Gori preduzmu dodatne korake kako bi se osiguralo da pritvorenici ne mogu nastaviti sa svojim kriminalnim aktivnostima iza rešetaka.