Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sproveli dve odvojene akcije u kojima su uhapšeni Petar Đurić (1989) i Srđan Žunić (1981). Ova hapšenja su rezultat sumnje na izvršenje različitih krivičnih dela, koja su izazvala značajnu pažnju javnosti.
Petar Đurić se tereti za ozbiljno krivično delo, konkretno za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, što je regulisano članom 309 Krivičnog zakonika. Prema dostupnim informacijama, Đurić je od decembra 2024. do marta 2025. godine, na više društvenih mreža kao što su „Facebook“, „Instagram“ i „X“, postavljao objave u kojima je otvoreno pozivao građane na nasilje i podsticao ih da silom svrgnu predsednika Republike Srbije, koji predstavlja najviše državne organe. Ovakve izjave su ozbiljno ugrozile ustavno uređenje, što je dovelo do njegovog hapšenja.
Srđan Žunić se, s druge strane, tereti za nasilničko ponašanje na javnom skupu, kao i za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, u skladu sa članom 344a i članom 309 Krivičnog zakonika. On je, kako se sumnja, 8. marta 2025. godine, vršio nasilje ispred Policijske stanice Stari grad. U tom trenutku, vređao je i pretio policijskim službenicima, pokušavajući da ih primora da spuste oružje. Ovaj incident je dodatno potvrdio sumnje o njegovom nasilničkom ponašanju.
Osim toga, Žunić se takođe sumnjiči da je 11. marta 2025. godine, tokom javnog okupljanja ispred zgrade RTS-a, došao u verbalni sukob sa studentima-redarima, koji su mu onemogućili prolaz ka stepenicama objekta. Tokom iste večeri, on je u tzv. lajv prenosu kod Glavne pošte, ponovo pozivao građane na nasilje i podsticao ih da silom svrgnu predsednika Republike Srbije. Ove aktivnosti su izazvale zabrinutost i ukazale na potencijalnu opasnost za javni red i mir.
Nakon hapšenja, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, u kojem periodu će biti privedeni na saslušanje. Ova hapšenja su deo šireg napora vlasti da se suprotstave nasilju i destabilizaciji javnog reda, kao i da se očuva ustavno uređenje. U poslednje vreme, ovakvi incidenti su sve prisutniji, što ukazuje na potrebu za strožim merama protiv onih koji se ponašaju nasilno ili podstiču na nasilje.
Vlasti su naglasile važnost očuvanja javnog reda i mira, kao i zaštitu ustavnog uređenja. U tom kontekstu, hapšenja Đurića i Žunića predstavljaju jasnu poruku da se nijedna vrsta nasilja, bilo fizičkog ili verbalnog, neće tolerisati. U društvu u kojem se često dovode u pitanje institucije i autoriteti, ovakve akcije su neophodne kako bi se pokazalo da su pravne posledice za nasilje i pozivanje na nasilje neizbežne.
Ukoliko se dokaže da su osumnjičeni zaista izvršili dela koja im se stavljaju na teret, mogli bi se suočiti sa ozbiljnim sankcijama, uključujući zatvorsku kaznu. Ovo bi moglo poslužiti kao upozorenje za sve one koji razmišljaju o sličnim postupcima u budućnosti. Važno je napomenuti da je sloboda govora zaštićena, ali pozivanje na nasilje i ugrožavanje ustavnog uređenja nije dozvoljeno.
U zaključku, hapšenja Petra Đurića i Srđana Žunića ukazuju na ozbiljnost situacije u društvu i potrebu za očuvanjem javnog reda. Ova akcija policije je samo deo šireg napora da se spreče nasilni ispadi i očuva stabilnost u zemlji, a značaj ovih događaja treba shvatiti kao upozorenje za sve pojedince koji bi mogli pomisliti da je nasilje rešenje za političke nesuglasice.
