U novom istraživanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), otkriveno je da je Danska vodeća zemlja u Evropi po konzumaciji alkohola među mladima u dobi od 15 do 16 godina, u kojoj 51 odsto mladih konzumira veće količine žestokih pića. Srbija takođe beleži visok procenat od 36 odsto mladih koji su u poslednjih mesec dana bar jednom konzumirali veće količine alkohola.
Istraživanje je pokazalo da su i Nemačka, Austrija i Slovačka visoko rangirane po konzumaciji alkohola među mladima, dok je Hrvatska na petom mestu, sa 45 odsto ispitanika koji su prijavili konzumaciju većih količina alkohola. Takođe, Mađarska, Slovenija, Italija i Crna Gora takođe beleže visoke procente konzumacije alkohola među mladima.
U zemljama poput Norveške i Islanda, koje sprovode strože mere kontrole alkohola, primećen je znatno manji procenat konzumacije alkohola među mladima. Samo 16 odsto Norvežana i 8 odsto Islanđana te starosne dobi prijavilo je konzumaciju većih količina alkohola.
Stručnjaci upozoravaju da kod osoba mlađih od 18 godina ne postoji bezbedna količina alkohola, te da rano uvođenje alkohola u ishranu može povećati rizik od razvoja zavisnosti od alkohola. Prema istraživanju koje je sprovedeno pre dve godine, polovina mladih u Srbiji, uzrasta od 15 do 19 godina, nije probala alkohol, pri čemu je više devojčica nego dečaka izjavilo da je to slučaj.
Svetska zdravstvena organizacija nedavno je pozvala države da uvedu rigoroznije mere kako bi odvratili potrošače od kupovine alkoholnih pića. Osim toga, SZO je istakla da konzumacija alkohola sve više opterećuje zdravstveni sistem, te da se povećanjem cena alkoholnih pića može odvratiti ljude od kupovine. Takođe, istraživanje SZO-a ukazuje da većina poreza na alkohol u svetu nije optimalno osmišljena, a da se vino uopšte ne oporezuje u 22 zemlje sveta, uglavnom u Evropi.
Ovo istraživanje ukazuje na alarmantnu situaciju kada je reč o konzumaciji alkohola među mladima, te pokazuje potrebu za hitnim preduzimanjem mera kako bi se smanjila štetna konzumacija alkohola.
