Tramp razmatra izdvajanje za odbranu od bar 3% za sve članice NATO

Dejan Krstić avatar

Bivši predsednik SAD, Donald Tramp, razmatra planove da natera članice NATO da povećaju svoje izdatke za odbranu na tri odsto umesto trenutnih dva odsto, ako ponovo postane predsednik. On veruje da treba više ulagati u zajedničku odbranu zbog pretnji Rusije i Kine. Osim toga, Tramp smatra da pomoć koju države šalju Ukrajini ne bi trebalo da se računa u taj iznos. Izvori bliski Trampu su potvrdili ove planove za britanski Telegraf.

Tramp je već razmišljao o povećanju ovih izdataka, ali je postao potpuno siguran nakon susreta sa predsednikom Poljske, Andžejom Dudom. Duda je uspeo da ubedi bivšeg predsednika da promeni stav o pomoći od 60 milijardi dolara Ukrajini i da opozove protivljenje svojih poslanika u Kongresu. Ova vest je dostupna korisnicima Tanjugovih servisa.

NATO, skraćenica za Organizaciju severnoatlantskog ugovora, osnovan je 1949. godine kako bi se omogućila saradnja između zemalja Severne Amerike i Evrope u oblasti odbrane. Ali, ova organizacija je izložena kritikama zbog nejednakog doprinosa članica. Mnogi smatraju da Sjedinjene Američke Države previše ulažu u odbranu saveznika, dok neke evropske zemlje zaostaju sa izdvajanjima.

Trampov predlog bi mogao dovesti do većeg pritiska na članice NATO da doprinesu više novca za zajedničku odbranu. Vojska, oružane snage i bezbednost su ključne oblasti koje se finansiraju iz budžeta za odbranu. Povećanje ovih izdataka bi moglo poboljšati sposobnost NATO da odgovori na bilo kakve pretnje ili krizne situacije.

Ova inicijativa bi mogla promeniti dinamiku unutar NATO saveza i uticati na odnose između članica. Takođe bi mogla imati uticaj na globalne odnose moći i međunarodnu politiku. Pritisak na članice da povećaju izdatke za odbranu bi mogao izazvati nove debate i rasprave unutar samog NATO saveza.

Neki analitičari smatraju da ovaj potez može biti kontroverzan i da bi mogao izazvati napetost unutar saveza. Očekuje se da će se ova tema detaljnije razmotriti na narednim sastancima NATO i da će biti bogata raspravama i argumentima sa svih strana. U svakom slučaju, Trampov predlog pokreće važno pitanje o zajedničkoj odbrani i solidarnosti među zemljama članicama NATO.

Ovo nije prvi put da se raspravlja o izdvajanjima za odbranu u okviru NATO saveza. Ova organizacija redovno procenjuje finansijske obaveze članica i pokušava da postigne balans između ulaganja svake države. Povećanje izdataka za odbranu može biti važan korak ka jačanju bezbednosti i stabilnosti unutar NATO saveza.

Očekuje se da će ova tema izazvati interesovanje širom sveta i da će privući pažnju međunarodnih medija i analitičara. Pitanje ulaganja u odbranu postaje sve važnije u svetlu aktuelnih geopolitičkih i bezbednosnih izazova. Trampov predlog bi mogao biti samo početak dublje rasprave o ulozi NATO i značaju zajedničke odbrane.

U svakom slučaju, ovi planovi će zahtevati podršku svih članica NATO kako bi bili sprovedeni u praksi. To će zahtevati političku volju i angažovanje lidera kako bi se postigao konsenzus i usvojile potrebne promene. Odnosi između SAD i evropskih saveznika bi mogli biti testirani ovom inicijativom i mogli bi imati dugoročne posledice na transatlantske odnose.

U zaključku, Trampov predlog o povećanju izdataka za odbranu članica NATO na tri odsto može imati značajan uticaj na savez i odnose između država članica. Ova inicijativa otvara važno pitanje o solidarnosti, bezbednosti i spremnosti NATO da odgovori na aktuelne bezbednosne izazove. Ostaje da se vidi kako će se ova rasprava odvijati i koji će biti konačan ishod ovih planova.

Dejan Krstić avatar

Preporučeni članci: