Majkl Černi, glavni savetnik pape Franje za migracije i razvoj, nedavno je izrazio zabrinutost zbog američke politike prema migrantima, naglašavajući potrebu za poštovanjem hrišćanskih vrednosti i principa brige za druge. Černi je upozorio da su mnogi ljudi „terorizovani“ trenutnim merama koje sprovodi administracija predsednika Donalda Trampa, naglašavajući da planirano smanjenje budžeta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) može ozbiljno ugroziti vitalne programe pomoći koje vodi Crkva.
Černi, koji vodi Vatikansku kancelariju zaduženu za migracije, životnu sredinu i humanitarne organizacije kao što je Karitas, istakao je u intervjuu za američku agenciju AP da je važno da se administracija seti svojih obaveza prema ljudima u potrebi. On je podsetio na značaj tih programa, koji pomažu mnogim ljudima širom sveta, posebno onima koji su pogođeni ratom, siromaštvom ili prirodnim katastrofama.
U svom obraćanju, Černi je ukazao na to da svaka nova vlada ima pravo da preispita svoj budžet za spoljnu pomoć, ali je naglasio da bi trebalo razmotriti posledice tih odluka. Prema njegovim rečima, smanjenje sredstava za humanitarne projekte ne bi trebalo da bude prioritet, posebno u svetlu trenutnih globalnih izazova.
Pitanje migracija postalo je jedno od ključnih tema u političkom diskursu u SAD-u i širom sveta. Černi je naglasio da su mnogi migranti suočeni s teškim uslovima, uključujući nasilje, progon i siromaštvo, te da bi međunarodna zajednica trebala da pruži podršku onima koji beže od tih opasnosti. On je istakao da su hrišćanske vrednosti brige za druge ključne u ovim vremenima, i da bi ih svi lideri trebali uzeti u obzir prilikom donošenja odluka.
Pored toga, Černi je govorio o ulozi Katoličke crkve u humanitarnim naporima. On je naglasio da Crkva ima dugu tradiciju pružanja pomoći ugroženima i da se ne sme zaboraviti na važnost tih programa. U svetlu smanjenja budžeta, on je pozvao sve koji imaju moć da donesu odluke da razmotre efekte svojih odluka na najranjivije grupe.
Takođe je naglasio da, iako je važno preispitati budžet, to ne bi trebalo da znači smanjenje sredstava za humanitarne svrhe. Umesto toga, Černi je predložio da se pronađu načini za efikasnije korišćenje resursa, kako bi se obezbedila pomoć onima kojima je najpotrebnija.
U kontekstu globalnih migracija, Černi je istakao da se suočavamo sa sve većim brojem ljudi koji su primorani da napuste svoje domove zbog različitih faktora, uključujući klimatske promene, ratove i ekonomske krize. On je pozvao na zajednički odgovor međunarodne zajednice na ovaj izazov, naglašavajući da je to pitanje ljudskih prava.
U zaključku, Černi je ponovio važnost očuvanja hrišćanskih vrednosti u politici prema migrantima i ljudima u potrebi. On je istakao da svaka vlada treba da preuzme odgovornost za svoje odluke i da razmotri kako one utiču na najranjivije u društvu. Njegove reči su poziv na akciju i podsetnik da briga za druge ne bi trebala da bude predmet političkih kalkulacija, već osnovna ljudska obaveza.
Ovakvi pozivi na solidarnost i humanitarnu pomoć odražavaju duboku brigu koja se oseća unutar Katoličke crkve i šire, a Černi svojim rečima nastavlja da inspiriše i podstiče dijalog o važnosti pomoći onima kojima je potrebna.
