Smrtna kazna je tema koja je ponovo postala aktuelna u Srbiji nakon nedavne tragedije u Boru, gde je nestala dvogodišnja devojčica, a telo još uvek nije pronađeno ni posle nedelju dana intenzivne potrage. Dvojici osumnjičenih za teško ubistvo u saizvršilaštvu pretila bi maksimalna kazna doživotnog zatvora u Srbiji, ali se među građanima sve češće čuje zahtev za vraćanje smrtne kazne. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je inicijativu za ponovno uvođenje smrtne kazne, iako je ona ukinuta 2002. godine izmenom krivičnog zakonika.

Trenutno, smrtna kazna je zabranjena u većini zemalja sveta, sa izuzetkom Belorusije koja i dalje praktikuje ovu vrstu kazne. U Sjedinjenim Američkim Državama, smrtna kazna je dopuštena na federalnom nivou, ali se primenjuje u samo 27 saveznih država. Prema podacima Amnesty Internationala, tokom 2022. godine najviše smrtnih kazni izvršeno je u Kini, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Americi.

U emisiji Euronews Centar su advokati Predrag Savić i Dragoljub Popović govorili o inicijativi za vraćanje smrtne kazne u Srbiju. Popović ističe da je nemoguće uvesti smrtnu kaznu jer bi to zahtevalo velike ustavne promene i protivno je međunarodnim pravnim aktima koje je Srbija ratifikovala. On naglašava da Srbija ima obaveze koje je preuzela ratifikacijom 13. protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava, koji zabranjuje smrtnu kaznu.

Savić se slaže sa Popovićem i dodaje da su pravnički gledano argumenti protiv vraćanja smrtne kazne opravdani, ali da je s druge strane razumljivo da jake emocije prevladaju kad su u pitanju teški zločini kao što je slučaj iz Bora. Međutim, on naglašava da pravosudni sistem treba da funkcioniše u skladu sa zakonom i da pravda bude zadovoljena na adekvatan način.

Na kraju se zaključuje da je smrtna kazna delikatna tema koja zahteva staloženu raspravu bez preteranih emocija i političkih implikacija. Dok su mnogi građani za povratak smrtne kazne, pravnici se slažu da je to teško ostvariv zahtev u okviru trenutnog pravnog sistema i međunarodnih obaveza Srbije. U tom kontekstu, vraćanje smrtne kazne bi zahtevalo ne samo promene u zakonodavstvu već i u Ustavu, što bi bila politički osetljiva odluka.