Nova studija Svetske zdravstvene organizacije o fizičkoj neaktivnosti odraslih širom sveta otkrila je da gotovo jedna trećina populacije, oko 1,8 milijardi ljudi, ima povećan rizik od oboljenja zbog nedovoljne fizičke aktivnosti. Ovaj alarmantni trend pokazuje da je broj odraslih koji su fizički neaktivni porastao za pet odsto između 2010. i 2022. godine.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ukoliko se ovaj trend nastavi, do 2030. godine procenat fizički nedovoljno aktivnog stanovništva može porasti na 35 odsto. Nedovoljna fizička aktivnost povećava rizik od raznih oboljenja i bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes i gojaznost.
Studija je obuhvatila različite zemlje širom sveta i pokazala da je problem fizičke neaktivnosti prisutan u svim regionima. Svetska zdravstvena organizacija poziva na hitne mere i akcije kako bi se promovisala fizička aktivnost među odraslima i smanjio rizik od oboljenja.
Fizička neaktivnost je važan javnozdravstveni problem koji zahteva sveobuhvatne intervencije i politike koje će podsticati ljude da budu fizički aktivniji. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno kako bi se očuvalo zdravlje i sprečilo oboljenja.
Osim fizičkih benefita, redovna fizička aktivnost može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, smanjenje stresa i poboljšanje kvaliteta života. Zdravstvene organizacije širom sveta prepoznaju važnost fizičke aktivnosti i preporučuju da se uvedu politike i programe koji će podržati ljude u održavanju zdravog načina života.
U Hrvatskoj, kao i u drugim zemljama, fizička neaktivnost je prisutna među odraslim stanovništvom. Prema istraživanjima, sve veći broj ljudi vodi sedentarni način života zbog preopterećenosti poslom, nedostatka vremena ili motivacije za vežbanje.
U cilju promovisanja fizičke aktivnosti među odraslima, važno je podizanje svesti o važnosti redovnog vežbanja za očuvanje zdravlja i prevenciju oboljenja. Takođe je bitno da se stvore uslovi i mogućnosti za ljude da budu aktivniji, kao što su sportski klubovi, teretane, parkovi i rekreacija na otvorenom prostoru.
Podsticanje fizičke aktivnosti među odraslima zahteva saradnju između vlasti, zdravstvenih organizacija, sportskih udruženja i civilnog društva. Važno je da se kreiraju programi i inicijative koje će motivisati ljude da budu više fizički aktivni i da im se pruži podrška i resursi za ostvarivanje tog cilja.
Fizička aktivnost ne treba da bude samo deo svakodnevnog rasporeda, već stil života koji će doprineti boljem zdravlju i kvalitetu života. Redovno vežbanje može smanjiti rizik od hroničnih bolesti, poboljšati kondiciju i vitalnost, te doprineti opštem osećaju blagostanja.
U svetlu najnovijih podataka o fizičkoj neaktivnosti među odraslima širom sveta, važno je da se preduzmu hitne akcije kako bi se promovisala fizička aktivnost i smanjio rizik od oboljenja. Zajedničkim snagama možemo učiniti da fizička aktivnost postane prioritet za održavanje zdravog života i prevenciju bolesti.
Zdravlje je naš najvažniji resurs i treba da ga čuvamo i negujemo kroz redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu i brigu o mentalnom blagostanju. Svi zajedno možemo doprineti stvaranju zdravije i aktivnije zajednice u kojoj će ljudi biti srećniji, vitalniji i otporniji na različite zdravstvene izazove.
