Globalno zagrevanje i ekstremne vrućine tokom leta imaju veliki uticaj na turizam u zemljama južne Evrope. Turisti sve češće biraju destinacije sa hladnijom klimom, poput skandinavskih zemalja, kako bi izbegli visoke temperature i ekstremne vremenske uslove.

Prošle godine, prihodi skandinavskih zemalja od turizma porasli su za šest odsto na 124 milijarde dolara u poređenju sa prethodnom godinom. Broj letnjih rezervacija u državama Skandinavije značajno je porastao, pri čemu su rezervacije u smeštajnim objektima u Švedskoj porasle za 47 odsto, a rezervacije na Islandu za 49 odsto.

U poređenju sa skandinavskim zemljama, broj rezervacija za letovanje u Italiji porastao je za samo tri odsto. Ova promena u navikama turista može se pripisati globalnom zagrevanju i sve većoj potražnji za destinacijama sa prijatnijom klimom.

Stručnjaci iz oblasti turizma primetili su da je ovo postalo novi trend na turističkom tržištu, poznat kao „coolcationing“, gde turisti biraju destinacije koje im omogućavaju da se rashlade i izbegnu ekstremne vremenske uslove.

Zemlje južne Evrope sve više se suočavaju sa ekstremnim letnjim temperaturama, koje mogu biti praćene šumskim požarima, što dodatno utiče na ponašanje turista. U takvim uslovima, turisti se radije odlučuju za destinacije sa manjim rizikom od ekstremnih vremenskih uslova.

Evropska komisija prošle godine objavila je analizu mogućeg uticaja klimatskih promena na evropski turizam. Prema najgorim scenarijima, očekuje se da će turizam u Grčkoj opasti za sedam odsto u odnosu na 2019. godinu, dok će potražnja za putovanjima u Dansku, Švedsku i Finsku porasti za šest odsto.

U zaključku, globalno zagrevanje i ekstremne vrućine imaju sve veći uticaj na turističku industriju, menjajući navike turista i podstičući ih da biraju destinacije sa prijatnijom klimom. Skandinavije zemlje postaju sve popularnije među turistima koji žele da izbegnu visoke temperature i ekstremne vremenske uslove, što može imati dugoročne posledice na turizam u zemljama sa južnom klimom.