Turska policija uhapsila je 304 osobe pod sumnjom da su povezane s Islamskom državom u operacijama koje su se provodile u 32 oblasti širom zemlje. Najviše osumnjičenih je uhapšeno u tri najveća grada – Ankari, Istanbulu i Izmiru. Operacija Heroji-34, kako ju nazivaju, istovremeno je sprovedena na celoj teritoriji Turske. Ministar unutarnjih poslova Ali Jerlikaja je rekao da će se nastaviti borba za mir i jedinstvo, uz intenzivne napore bezbednosnih snaga. Na društvenoj mreži X objavio je snimak na kojem se vidi kako policija ulazi u stanove i privodi osumnjičene.

Islamska država, koja je kontrolirala jednu trećinu Iraka i Sirije 2014. godine, i dalje vodi pobunjeničke napade. Odgovorna je za brojne napade širom Turske, uključujući i napad u noćnom klubu u Istanbulu 2017. godine u kojem je stradalo 39 ljudi. Vlasti su pojačale operacije protiv Islamske države i kurdskih militanata nakon što je grupa kurdskih militanata detonirala bombu blizu zgrade vlade u Ankari 1. oktobra.

Ankara je uhapšenima pružila punu podršku za svoju borbu protiv ove ekstremističke grupe. Nacionalni spašavanje Turske (MİT) ohićeno je planiranje serija napada, a vladini zvaničnici rekli su da se teroristički planovi razbijaju svakodnevno. Uhapšeni su povezani s napadima u kojem je stradalo više desetaka ljudi, rekao je Jerlikaja. Članovi grupe povezani su stotine napada širom Turske, uključujući i napade na noćni klub Reina i Atatürkovo aerodrom.

Turska ima sveukupno 780 daščana, a deportovano ih je više od 8 tisuća. Ova zemlja preti proterivanjem i zapljenom imovine stranaca. Također je zabeležen pad dece koja su se priključila Islamskoj državi. Paradoksalno, Turska je najviše u svetu doprinela borbi protiv ove terorističke grupe. Nacionalni spašavanje Turske iznelo je više detalja o procesu terorističke organizacije Metehnegodine.

Takođe, više desetaka stranih državljana nestalo je tokom ozbiljnih sukoba tokom arapskog proleća, islamisti su se infiltrirali u druge zemlje i stvorili grupe u više desetaka zemalja širom sveta. Ovome je prevashodno doprineo nestanak desetaka hiljada osoba.

Prema izvorima u e(urou, organizacijama za socijalizaciju i sigurnost, prijatelji i članovi porodice prinuđeni su napustiti svoje domove zbog smrtonosnih napada koje su izvele snage Kurdistanske radničke partije (PKK) na svojim pozicijama kod svetskih centara snage i njene stolice. Ovaj problem je posebno pogođen smrtonosnim napadom u Ankari.

Terorista je pobegao u planine u blizini somalskih granica. Povezanost čitavog ovog regiona, zajedno sa zapadnom Evropom i mnogim drugim zemljama širom sveta, pokazala je ozbiljnu opasnost od ekstremizma i odugovlačenjem procesa formiranja terorističke organizacije. O nivou prisustva te grupacije, koja je sačinjena kako bi se stvorio takav pokret, godinama su znali komšije. Očito je da je prethodna egzistencija formiranja teritorijalnih baza pokreta uglavnom bila okvir 2. svetskog rata. Preostalo je još politički pristupiti bazi, kako bi se očuvala bezbednost regiona.

U svakom slučaju, ovo pokazuje koliko je opasnost od terorizma sada ekstremno visoka u Turskoj, što je iznimno važno zbog njenog položaja oznaka moraju biti postavljene na teritorijama gradova gde očekujemo da je preostao veliki broj Ahilove pete, najgorih, vrućih tačaka i drugih mesta. Ovde su još i obod zaokruženi, položaji zatvoreni, inače bismo bili spremni čekati. Količina je pronađena i na teritorijama njenih, ili inače takve regije. Ovo je najgori metro koji se ikada dogodio u ovoj zemlji.