LJUBLJANA – Broj novorođenih u Sloveniji u 2023. godini pao je ispod 17.000, što predstavlja najmanji broj od kada se beleži natalitet u zemlji, odnosno najmanji broj u poslednjih 102 godine. Ove informacije objavio je Statistički zavod Slovenije, a podaci ukazuju na ozbiljne demografske promene koje se dešavaju u ovoj srednjoevropskoj državi.
Prema izveštaju, u 2023. godini zabeleženo je ukupno 16.989 novorođenčadi. Od tog broja, 8.677 su dečaci, dok je 8.312 devojčica. Ovi podaci dodatno naglašavaju trend opadanja nataliteta koji se beleži u Sloveniji, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, usled raznih faktora kao što su ekonomske prilike, promena životnih stilova i odlaganje roditeljstva.
Statistika pokazuje da se na 1.000 stanovnika u Sloveniji rodilo samo osmoro dece, što je takođe najniža brojka od 1922. godine. Ovaj pad u natalitetu može imati dugoročne posledice po demografsku strukturu, radnu snagu i ekonomski razvoj zemlje. Uz sve to, smanjenje broja novorođenih postavlja pitanja o održivosti socijalnog sistema, penzionog sistema i opšteg blagostanja u društvu.
Jedan od razloga za opadanje nataliteta može biti ekonomska nesigurnost koja je pogodila mnoge porodice. Mnogi mladi ljudi se suočavaju s izazovima pronalaženja stabilnog zaposlenja i stambenog prostora, što ih može naterati da odlože osnivanje porodice. Pored toga, sve veći broj žena se odlučuje za karijeru i obrazovanje pre nego što postanu majke, što takođe može doprineti smanjenju broja novorođenih.
Takođe, kulturne i društvene promene igraju značajnu ulogu. U savremenom društvu, tradicionalni modeli porodice se menjaju, a mnogi parovi biraju da imaju manje dece ili se uopšte ne odlučuju za roditeljstvo. Ove promene su često povezane s boljim pristupom obrazovanju i informacijama, kao i sa promenom prioriteta u životu mladih.
Država je prepoznala ovaj problem i pokušava da ga reši različitim merama. U poslednjih nekoliko godina, slovenačka vlada je uvela razne programe za podršku porodicama, uključujući finansijske podsticaje za novorođenčad, produžene porodiljske odsustva i poboljšane uslove za čuvanje dece. Međutim, uprkos tim naporima, čini se da rezultati nisu dovoljni da bi zaustavili pad nataliteta.
U kontekstu šireg evropskog okvira, Slovenija se suočava s izazovima sličnim onima koje doživljavaju i druge zemlje. Mnoge evropske države beleže opadanje broja novorođenih sličnim tempom, što izaziva zabrinutost među donosiocima odluka o održivosti ekonomija i socijalnih sistema. U tom smislu, Slovenija nije izuzetak, već deo globalnog trenda koji zahteva hitnu pažnju i odgovarajuće strategije.
Kao odgovor na ove izazove, demografi i stručnjaci za socijalnu politiku predlažu niz mera koje bi mogle pomoći u povećanju nataliteta. To uključuje poboljšanje uslova za izbalansiranje posla i privatnog života, pružanje većih finansijskih podsticaja za porodice, kao i unapređenje infrastrukture za brigu o deci.
Sumirajući, pad nataliteta u Sloveniji u 2023. godini predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitne mere i promišljene strategije. S obzirom na trenutne demografske trendove, važno je da država preduzme sveobuhvatne korake kako bi osigurala budućnost svoje populacije i održivost društvenih sistema. U suprotnom, Slovenija bi mogla da se suoči s ozbiljnim demografskim i ekonomskim izazovima u narednim decenijama.
