U Bosni i Hercegovini, prema podacima iz januara 2024. godine, na evidencijama službi zapošljavanja zabeleženo je 323.628 nezaposlenih osoba. Ovaj broj predstavlja smanjenje od 16.933 osobe ili oko 4,97 posto u poređenju sa istim mesecem prethodne godine. Ovaj trend poboljšanja u nezaposlenosti svakako je pozitivan znak za ekonomsku situaciju u zemlji.
Međutim, kada se uporedi sa decembrom 2023. godine, broj nezaposlenih je porastao za 2.932 osobe, što predstavlja povećanje od 0,91 posto. Ova blaga fluktuacija može biti posledica sezonskih promena u zapošljavanju, koje su uobičajne u mnogim ekonomijama.
Od ukupnog broja nezaposlenih, 191.378 osoba ili 59,14 posto čine žene. Ovaj podatak ukazuje na to da su žene u Bosni i Hercegovini posebno pogođene nezaposlenošću, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući i tradicionalne uloge u društvu, obrazovne mogućnosti i pristup tržištu rada.
U poslednje vreme, vlasti i različite organizacije u BiH rade na razvoju programa koji bi mogli pomoći u smanjenju nezaposlenosti, posebno među ženama. Ovi programi obuhvataju različite obuke, edukacije i podršku u zapošljavanju koje su usmerene na jačanje veština i kompetencija.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava jeste nedostatak radnih mesta, posebno u ruralnim područjima. Mnogi mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, što dodatno pogoršava situaciju na tržištu rada. Ovaj fenomen poznat je kao „odlazak mozgova“, gde obrazovani i talentovani pojedinci napuštaju zemlju, ostavljajući za sobom manjak kvalifikovane radne snage.
Osim toga, ekonomska situacija u zemlji takođe utiče na nivo nezaposlenosti. Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući političku nestabilnost, korupciju i neefikasno upravljanje. Ovi faktori često otežavaju privlačenje stranih investicija i razvoj lokalnih preduzeća, što bi moglo doprineti povećanju broja radnih mesta.
U skladu sa ovim izazovima, stručnjaci i analitičari sugerišu da je potrebno unaprediti obrazovni sistem kako bi se bolje prilagodio potrebama tržišta rada. To uključuje i jačanje tehničkog i praktičnog obrazovanja koje može pomoći mladima da steknu relevantne veštine koje su tražene u industriji.
Takođe, važno je da se uspostave efikasnije mere za podršku preduzetništvu, posebno među mladima i ženama. Kroz različite podsticaje, kao što su subvencije, povoljne kredite i mentorski programi, moguće je povećati broj malih i srednjih preduzeća, koja su ključna za stvaranje novih radnih mesta.
Na kraju, važno je napomenuti da podaci o nezaposlenosti ne odražavaju uvek celokupnu sliku tržišta rada. Mnogi ljudi možda nisu registrovani kao nezaposleni, ili su zaposleni na neformalnom tržištu, što dodatno komplikuje analizu i razumevanje situacije. Stoga je važno raditi na unapređenju statističkih podataka i istraživanja kako bi se dobila tačnija slika o zaposlenosti i nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini.
U svetlu svih ovih informacija, postaje jasno da je smanjenje nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini složen proces koji zahteva saradnju između vlade, obrazovnog sektora i privatnog sektora. Samo zajedničkim naporima može se postići održiv rast i razvoj koji će doprineti boljoj budućnosti za sve građane.
