U Crnoj Gori, prema najnovijim podacima Uprave za statistiku (Monstat), situacija u obrazovanju među stanovništvom starijim od 15 godina pokazuje određene trendove koji su značajni za razumevanje obrazovnog profila zemlje. Od ukupnog broja stanovnika te starosne grupe, 90.819 osoba, što predstavlja 17,8 odsto, završilo je osnovnu školu. Sa druge strane, znatno veći procenat, tačnije 269.641 ili 52,8 odsto, ima završenu srednju školu. Ovi podaci ukazuju na to da je srednje obrazovanje postalo normativ u društvu, dok osnovno obrazovanje ostaje osnovni stub koji većina građana uspeva da završi.
Pored ovih informacija, važno je napomenuti da 4.732 građana u Crnoj Gori nema nikakvu školsku izobrazbu. Ovaj broj, iako relativno mali u odnosu na ukupnu populaciju, ukazuje na prisutnost obrazovne nejednakosti koja može uticati na buduće mogućnosti zapošljavanja i socioekonomski status pojedinaca.
Prema poslednjem popisu stanovništva koji je sproveden krajem 2023. godine, Crna Gora ima ukupno 616.177 stanovnika. Ova brojka ukazuje na to da je zemlja prošla kroz određene demografske promene, i da je obrazovni sistem možda morao da se prilagodi novim potrebama i izazovima.
Razumevanje ovih statističkih podataka je ključno za analizu obrazovnih politika i planiranje budućih koraka u unapređenju obrazovnog sistema. Na primer, visoki procenat ljudi sa završenom srednjom školom može sugerisati da su obrazovne institucije u zemlji uspešne u pružanju srednjeg obrazovanja, ali istovremeno postavlja pitanje o kvalitetu obrazovanja i spremnosti diplomaca za tržište rada.
U poslednjim godinama, obrazovne vlasti u Crnoj Gori su se usmerile na unapređenje obrazovnog sistema kroz različite reforme. Ove reforme su često usmerene na modernizaciju nastavnih planova i programa, kao i na povećanje pristupa obrazovanju za sve društvene grupe. Takođe, sve veći naglasak stavlja se na razvoj praktičnih veština i kompetencija koje su potrebne na savremenom tržištu rada.
Osim toga, postoje različiti programi koji imaju za cilj da smanje broj onih koji ne završavaju školu. Ovi programi obuhvataju različite pristupe, kao što su pružanje dodatne podrške učenicima koji se suočavaju sa teškoćama u učenju, kao i podsticanje učenika da nastave dalje obrazovanje nakon srednje škole.
Uprkos naporima, izazovi ostaju. I dalje postoji značajan broj ljudi koji ne završavaju osnovnu školu, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući socioekonomske prepreke, nedostatak resursa, kao i kulturne i porodične okolnosti koje mogu uticati na obrazovne odluke. Ovi faktori često doprinose obrazovnoj degradaciji i mogu imati dugoročne posledice na pojedince i društvo u celini.
U svetlu ovih izazova, važno je da se društvo angažuje na svim nivoima kako bi se osiguralo da svi građani imaju pristup kvalitetnom obrazovanju. To uključuje i podsticanje roditelja da podrže obrazovanje svoje dece, kao i kreiranje politika koje će omogućiti lakši pristup školama, posebno u ruralnim i manje razvijenim oblastima.
Zaključno, obrazovni sistem u Crnoj Gori se suočava sa brojnim izazovima, ali i prilikama za unapređenje. Sa stalnim naporima na reformama i modernizaciji, postoji nada da će se povećati nivo obrazovanja i smanjiti broj osoba bez kvalifikacija, čime će se doprineti ukupnom razvoju društva i ekonomije.
