U Srbiji je evidentirano 222.553 korisnika u dobrovoljnim penzijskim fondovima, što čini 9,6% ukupnog broja zaposlenih. Neto imovina fondova je porasla za 3,4% u odnosu na prethodnu godinu, dostižući iznos od 55,6 milijardi dinara. Ukupne neto uplate su iznosile 1,2 milijarde dinara, a prinos od ulaganja imovine fondova je bio 1,2 milijarde dinara.

Na kraju prvog tromesečja, struktura ulaganja imovine fondova nije značajno promenjena, s najvećim udelom u državnim obveznicama od 72,6%. Ostatak imovine se deli na sredstva na kastodi računima, oročene depozite, akcije domaćih pravnih lica i ulaganja u inostranstvu. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na individualnim računima članova je prešao 278.000 dinara.

Na kraju prvog tromesečja, 45.030 korisnika bili su članovi dva ili više fondova, što čini 20,2% ukupnog broja korisnika. Po polnoj strukturi, većinu korisnika čine muškarci sa 57% učešća, dok je prosečna starost korisnika oko 48 godina.

38,1% ukupnih uplata doprinosa su individualne uplate, dok poslodavci doprinose 35,7% kao obaveznu obavezu prema svojim zaposlenima. Ostalih 26,2% uplata čine doprinosi kroz penzijske planove.

Učešće u dobrovoljnim penzijskim fondovima omogućava građanima Srbije da dodatno osiguraju svoju penziju i stvore sigurnost za starost. Odluka o uplati u fondove može pomoći građanima da ostvare veći prinos na svoja sredstva i obezbede finansijsku stabilnost u budućnosti. S obzirom na stabilan rast neto imovine fondova i prinos od ulaganja, dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji predstavljaju pouzdanu opciju za štednju za penziono osiguranje.

Uprkos tome što su državne obveznice i dalje glavni deo imovine fondova, postoji i raznovrsnost u investicijama u ostale oblike imovine, što može doprineti diversifikaciji i smanjenju rizika. Zajedno sa zakonski propisanim mehanizmima i strukturom uplata, dobrovoljni penzijski fondovi mogu pružiti korisnicima stabilnu osnovu za izgradnju buduće penzije.

S obzirom na to da je prosečan iznos akumuliranih sredstava na individualnim računima članova premašio 278.000 dinara na kraju prvog tromesečja, daje se uvid u potencijal za rast i pruža se podstrek za dalje uplate. Dodatno, broj korisnika koji su članovi više od jednog fonda pokazuje da postoji interes za različite strategije i pristupe štednji za penziono osiguranje.

Kroz kontinuirano praćenje performansi fondova, prinos od ulaganja i strukturu imovine, korisnici mogu donositi informisane odluke o svojim doprinosima i očekivanjima za budućnost. Važno je imati uvid u sve faktore koji utiču na performanse fondova kako bi se osigurala najbolja moguća isplativost i sigurnost za korisnike.

Uprkos izazovima koje može predstavljati promenljiva ekonomska situacija, dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji nastavljaju da pružaju stabilnost i sigurnost za budućnost. Kroz strukturne promene u investicijama, diversifikaciju imovine i efikasno upravljanje sredstvima, fondovi su u mogućnosti da ostvare atraktivne prinose i obezbede korisnicima održivu penziju u godinama koje dolaze.

Učešće u dobrovoljnim penzijskim fondovima je važan korak ka obezbeđivanju finansijske sigurnosti u starosti i pruža mogućnost za ostvarivanje većih prinosa na štednju. Kroz redovne uplate doprinosa, prateći performanse fondova i prilagođavajući strategiju štednje, korisnici mogu postići stabilnu i sigurnu penziju za sebe i svoje porodice.