Danas je na grobnom polju „Košute“ u Spomen-području Donja Gradina održano obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida u NDH. Ovom prilikom je održan parastos i pomen srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama ubijenim u ustaškom logoru „Jasenovac“. Vladika banjalučki Jefrem služio je parastos, a jevrejsku molitvu je čitao vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel, dok je romsku molitvu predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković.
Na ceremoniji su prisustvovali visoki zvaničnici kao što su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijer Srbije Miloš Vučević, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednici Skupština Srpske Nenad Stevandić i Crne Gore Andrija Mandić, premijer Srpske Radovan Višković, ministri u vladama Srpske i Srbije, kao i predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama BiH.
U ustaškom logoru „Jasenovac“, koji je bio deo Nezavisne Države Hrvatske (NDH) tokom Drugog svetskog rata, stradalo je mnogo nevinih ljudi, među kojima su bili Srbi, Jevreji i Romi. Ovaj logor je bio poznat po svojoj okrutnosti i zločinima koje su počinili ustaše nad zatočenicima.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida u NDH je važno kako bi se sačuvalo sećanje na žrtve i osudili zločini koji su se dogodili tokom Drugog svetskog rata. Podsećanje na ove strašne događaje je važno kako se ne bi zaboravili žrtve i kako se istina o njihovoj patnji ne bi izgubila u vremenu.
Srpski narod, jevrejska zajednica i romska zajednica su se danas okupili kako bi zajedno odali poštu žrtvama genocida i kako bi se izrazila solidarnost i jedinstvo u sećanju na stradanja njihovih predaka. Ovakve ceremonije su važne za očuvanje sećanja na prošlost i za učenje iz iste, kako se strašni zločini poput onih koji su se desili u logoru „Jasenovac“ nikada ne bi ponovili.
Osim pomena i parastosa, prisutni su imali priliku da polože cveće i zapale sveće u znak sećanja na žrtve genocida. Ovo je tradicionalni način odavanja počasti stradalima i simbolizuje poštovanje prema njihovoj patnji i žrtvovanju. Takođe, ova gesta simbolizuje sećanje na sve nevino stradale ljude i poručuje da se ne sme zaboraviti njihova patnja.
Ova ceremonija je deo šireg programa obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u NDH koji se obeležava širom regiona. Slične ceremonije se održavaju na mestima stradanja kako bi se očuvalo sećanje na žrtve i kako bi se osudili zločini koji su se dogodili u prošlosti.
Održavanje ovakvih ceremonija je važno za izgradnju mira, pomirenja i saradnje među narodima koji su nekada bili zavađeni ratom i mržnjom. Sećanje na žrtve genocida treba da bude podsticaj za izgradnju bolje budućnosti, u kojoj će ljudi svih nacionalnosti i vera živeti u miru i slogi.
Pored političkih zvaničnika, na ceremoniji su prisustvovali i predstavnici civilnog društva, crkve, škole i drugih institucija koje imaju za cilj očuvanje sećanja na žrtve genocida i promociju mira i tolerancije među narodima.
Ovaj dan je prilika da se pokaže da sećanje na žrtve genocida nikada ne sme izbledeti i da se nikada ne sme zaboraviti strahote koje su prošli nevini ljudi tokom Drugog svetskog rata. Samo kroz sećanje i istinu možemo naučiti iz prošlosti i izgraditi bolju budućnost za sve nas.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida u NDH je važan događaj koji nas podseća na važnost očuvanja istorijske istine i sećanja na nevino stradale ljude. Samo kroz poštovanje prema žrtvama i osudu zločina možemo izgraditi mir i toleranciju među narodima koje je zadesila prošlost puna patnje i zla.