U Evropskoj uniji, broj automobila po stanovniku je u porastu, prema podacima objavljenim na vebsajtu Evrostats. Prosečan broj vozila je porastao za 14,3 odsto od 2012. do 2022. godine, a u proseku je bilo 560 automobila na 1.000 stanovnika tokom 2022. godine.

Italija prednjači na listi sa 684 automobila na 1.000 građana, dok je Luksemburg na drugom mestu sa 678 vozila. Finska i Kipar takođe imaju visok broj automobila po stanovniku, sa 661 i 658 automobila na 1.000 građana, redom. Sa druge strane, Letonija je na začelju liste sa 414 automobila na 1.000 građana, dok su malo ispred nje Rumunija sa 417 vozila i Mađarska sa 424 vozila.

Najveći porast broja vozila od 2012. do 2022. godine zabeležen je u Rumuniji, sa porastom od 86,2 odsto. Sledi Hrvatska sa porastom od 44,8 odsto, Mađarska sa 40,9 odsto, Slovačka sa 40,1 odsto i Estonija sa 39,7 odsto. Ovi podaci ukazuju na opšti trend rasta broja automobila u Evropskoj uniji, sa značajnim porastom u pojedinim zemljama.

Ovaj porast može biti povezan sa ekonomskim razvojem zemalja, jer veći broj vozila može ukazivati na veću kupovnu moć građana i veću potražnju za automobilima. Takođe, porast broja vozila može imati uticaj na saobraćajnu infrastrukturu i zahtevati dodatne investicije u puteve i parking prostor, kao i mere za smanjenje zagađenja vazduha.

Takođe, porast broja vozila može imati uticaj na saobraćajnu bezbednost, sa većim brojem vozila na putevima i potencijalno većim rizikom od saobraćajnih nesreća. Ovaj trend takođe može imati uticaj na životnu sredinu, sa većim emisijama gasova izduvnih motora i potencijalnim negativnim uticajem na kvalitet vazduha.

Ujedno, porast broja vozila može imati uticaj na javni prevoz i razvoj alternativnih vidova transporta, kao što su biciklizam i pešačenje. Sa većim brojem vozila na putevima, javni prevoz može biti pod dodatnim pritiskom, dok se povećava potreba za održivim transportnim opcijama.

U svakom slučaju, porast broja automobila u Evropskoj uniji zahteva pažljivo praćenje i razmatranje mogućih posledica, kako bi se osiguralo da rast broja vozila ne utiče negativno na saobraćajnu bezbednost, životnu sredinu i kvalitet života građana. Takođe, potrebno je razmatrati mere za unapređenje javnog prevoza i podsticanje alternativnih vidova transporta, kako bi se smanjio zavisnost od automobila i osigurala održiva saobraćajna politika.