U hrvatskim kaznenim ustanovama zatvorenički dani se često provode uz knjigu, što omogućuje zatvorenicima da prekrate vreme i poboljšaju svoje znanje i razmišljanje. Prema istraživanjima, čak do 50 odsto zatvorenika redovno čita knjige, pri čemu je najčešći žanr koji se čita kriminalistički roman. Međutim, osim krimića, zatvorenici često posežu i za verskim knjigama poput Biblije i Kurana, kao i knjigama Zvonimira Majdaka i Franje Tuđmana.

U zatvoru Lipovica kod Požege, najčitaniji su, osim krimića, putopisi, Biblija i Kuran. Tu su i knjige kao što su „Ko je čovek“ Tomislava Ivančića, „Prokleta avlija“ Ive Andrića i „Zlatarevo zlato“ Augusta Šenoe. Ovakav izbor knjiga pokazuje da zatvorenici imaju raznolike interesovanja i da žele da se obogate znanjem kroz različite žanrove književnosti.

Čitanje knjiga u zatvorima može imati pozitivan uticaj na zatvorenike, pružajući im priliku za samorazvoj, introspekciju i sticanje novih perspektiva. Knjige im mogu pružiti utehu, podsticaj za promene i mogu im pomoći da se izbore sa svakodnevnim stresom i pritiskom života u zatvoru. Takođe, knjige im mogu pomoći da održe mentalnu aktivnost i da se osećaju povezano sa svetom van zatvorskog zida.

Zatvorske biblioteke igraju ključnu ulogu u pružanju pristupa knjigama zatvorenicima, omogućavajući im da biraju iz različitih žanrova i autora. Kroz čitanje knjiga, zatvorenici mogu ojačati svoju kreativnost, empatiju i razumevanje drugih, te unaprediti svoje veštine komunikacije i rešavanja problema. Knjige mogu biti sredstvo za lični rast i transformaciju, te ih je važno pružiti zatvorenicima kao sredstvo za samoobrazovanje i rehabilitaciju.

Pored krimića, verskih knjiga, putopisa i klasičnih dela književnosti, zatvorenici često posežu i za ljubavnim i erotskim romanima, kao i knjigama za samopomoć. Ovi žanrovi pružaju im escapism, mogućnost da se izgube u priči i da zaborave na stvarnost zatvorskog života na neko vreme. Takođe, knjige za samopomoć im mogu pružiti korisne savete i tehnike za suočavanje sa izazovima i preprekama sa kojima se suočavaju.

Važno je istaći da čitanje knjiga u zatvoru može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje zatvorenika, pružajući im mogućnost da se oslobode stresa, anksioznosti i depresije. Kroz čitanje, zatvorenici mogu pronaći utočište i mir, te stvoriti pozitivne navike koje im mogu pomoći da se izbore sa izazovima zatvorskog života.

Uprkos ograničenjima i izazovima sa kojima se suočavaju, zatvorenici u Hrvatskoj pronalaze utehu, inspiraciju i nadu u knjigama. Kroz čitanje, oni otvaraju vrata ka svetu znanja, imaginacije i mogućnosti za promene. Knjige im pružaju slobodu da budu ono što žele biti, da maštaju o boljoj budućnosti i da se nadaju boljem sutra. Stoga je važno podržati pristup knjigama zatvorenicima i omogućiti im da koriste moć pisane reči za svoj lični i emocionalni razvoj.

U zaključku, čitanje knjiga u zatvorima može imati dubok i trajan uticaj na zatvorenike, pružajući im priliku da se obrazuju, inspirišu i transformišu. Kroz knjige, oni mogu pronaći smisao, nadu i hrabrost da se suoče sa izazovima života iza rešetaka i da streme ka boljoj budućnosti. Stoga je važno da se podrži rad zatvorskih bibliotekara i da se osigura pristup knjigama za sve zatvorenike u Hrvatskoj, kako bi im se pružila prilika za lični rast, samopouzdanje i rehabilitaciju.