Hrvatska je na početku 2023. godine uvela niz zakonskih promena koje se tiču različitih oblasti, uključujući građevinarstvo, socijalnu zaštitu, status stranaca i zaštitu okoline. Ove izmene su deo šireg nastojanja da se unapredi regulativa i prilagodi trenutnim potrebama tržišta.
Jedan od ključnih zakona je izmena Zakona o strancima, koja se fokusira na radna prava stranih radnika. Naime, važenje plave karte EU, koja je namenjena visoko kvalifikovanim radnicima, produžava se sa dve na četiri godine. Ovaj zakon omogućava i osobama koje nemaju formalne obrazovne kvalifikacije, ali poseduju stručne veštine u IT sektoru, da dobiju plavu kartu. Ova mera ima za cilj privlačenje talentovanih radnika koji mogu doprineti razvoju hrvatskog tržišta rada.
Za radnike iz trećih zemalja uvedene su značajne novine. Dozvole za boravak i rad će se izdavati na period do tri godine, dok će sezonski radnici moći da rade do devet meseci. Ove dozvole će biti biometrijske, a radnici će morati da dokažu kompetencije za poslove koji su u deficitu. Takođe, radnici će imati pravo na 60 dana nezaposlenosti nakon isteka ugovora o radu, što im omogućava da se prijave na berzu i primaju naknadu za nezaposlene.
Novi zakon takođe uvodi obavezu poslodavaca da daju novčanu garanciju državi za svakog zaposlenog stranog radnika. Strani radnici ne mogu imati niže plate od hrvatskih državljana koji rade na sličnim poslovima. Država će obezbediti i kurseve hrvatskog jezika za strane radnike, što će biti neophodno za dobijanje dugotrajnog boravka nakon pet godina boravka u zemlji.
Cilj zakona je i podsticanje povratka hrvatskih iseljenika, koji će moći da dobiju boravak na dve godine, a nakon tri godine će imati pravo na stalni boravak i zapošljavanje bez dodatnih dozvola.
Pored ovih promena, na snagu stupa i Zakon o upravljanju i održavanju zgrada. Ovaj zakon donosi nova pravila za kratkoročno iznajmljivanje stanova, kao i kazne za građevinske radove koji narušavaju statiku zgrade. Vlasnici stanova koji žele da ih iznajmljuju na kratkoročnoj osnovi za više osoba biće obavezni da dobiju saglasnost od dve trećine komšija.
Komunalni redari će imati ovlašćenje da nadziru sprovođenje ovog zakona i da naređuju mere za otklanjanje nepravilnosti. Kazne za upravitelje mogu iznositi od 700 do 5500 evra, dok se kazne za suvlasnike kreću od 400 do 10.000 evra. Ove mere imaju za cilj povećanje odgovornosti vlasnika i osiguranje da se poštuju propisi koji se odnose na održavanje zgrada.
Osim toga, danas stupa na snagu i Zakon o privremenom izdržavanju, koji osniva alimentacijski fond. Ovaj zakon, zajedno sa odlukama Vlade o dodeli sredstava pomoći, predviđa povećanje osnovice za obračun iznosa garantovanih minimalnih naknada i drugih naknada iz oblasti socijalne zaštite u 2025. godini.
Sve ove promene ukazuju na napore hrvatskih vlasti da unaprede regulative koje se odnose na rad, stanovanje i socijalnu zaštitu, te da stvore povoljnije uslove za život i rad stranih radnika i iseljenika. Očekuje se da će ove izmene doprineti razvoju tržišta rada i poboljšanju životnih uslova u Hrvatskoj.
