Posljednjih nekoliko sedmica u Hrvatskoj se vodi polemika o vraćanju redovnog vojnog roka, inicirano iz opozicionog Domovinskog pokreta, čiji je lider gradonačelnik Vukovara, Ivan Penava. Na temu su se suprotstavili poslanici Socijaldemokrata i Domovinskog pokreta, Franko Vidović i Stipe Mlinarić.

Vidović smatra da bi za vraćanje redovnog vojnog roka trebalo imati određene preduslove kao što su smeštaji, oficiri i podoficiri koji bi vršili obuku, materijalna sredstva za obuku i cena same obuke. Smatra da se bezbednosna situacija menja iz sata u sat, pa je to sasvim legitimna tema za raspravu u javnosti. Nije pobornik uvođenja vojnog roka jer smatra da još uvek nije našao nikoga ko mu je razumno objasnio šta bi njime dobili. Također, istakao je da Hrvatska ima manje od 400 vojnika godišnje, a da bi joj za popunjenost bilo potrebno oko 2.600. Inače, prosečni kapacitet je oko 35.000 kada govorimo samo o muškoj mladoj populaciji, te da bi trebalo raspraviti i pitanje uključivanja žena u vojni rok.

Mlinarić je istakao da je vojni rok lako ukinuti, a da bi bio vraćen treba 4-5 godina jer se u sistem moraju vratiti napuštene i neodržavane kasarne, te da treba dosta ljudi koji će voditi obuku mladih vojnika. Također je naglasio da vojni rok traje minimum tri meseca i da deset meseci koliko je trajao pre je predugo.

Vidović je izneo i ideju kako bi se moglo unaprediti obrazovanje mladih ljudi o globalnoj politici, bezbednosti i NATO-u, te bi Ministarstvo odbrane organizovalo kamp od sedam dana u 4. razredu srednje škole da bi se mladi upoznali s osnovama.

Na pitanje da li Domovinski pokret zagovara vojsku na granicama Hrvatske, Mlinarić je odgovorio da to nije tačno, te da je Hrvatska policija u ovom trenutku sposobna nositi se s nelegalnim migrantima, ali da bi sve moglo promeniti samom pojavom vojske na granicama.

Suočene s tim stavovima, hrvatske vlasti i javnost moraju doneti težak izbor o vraćanju vojnog roka, uzimajući u obzir kako će to uticati na bezbednost zemlje, finansijska sredstva potrebna za obuku, kao i potrebu za unapređenjem obrazovnog sistema o bezbednosti i odbrani. Ovo pitanje će se sigurno dugotrajno raspravljati u političkim i društvenim krugovima Hrvatske.