Drugi krug predsedničkih izbora u Iranu je završen, a trenutni glasači na biračkim mestima i dalje mogu da glasaju. Građani Irana su danas izašli na glasanje nakon što više od 60 posto birača nije izašlo na glasanje u prvom krugu održanom 28. juna.

U drugom krugu predsedničkih izbora u Iranu glasači su birali naslednika pokojnog predsednika Ebrahima Raisija, koji je preminuo u maju u helikopterskoj nesreći. U drugi krug su prošli umereni kandidat Masud Pezeškijan i bivši nuklearni pregovarač Said Džalili.

Masud Pezeškijan je poznati umereni političar koji je bio poslanik u iranskom parlamentu od 1996. do 2004. godine. Takođe je bio i savetnik predsednika Hasana Rohanija. Pezeškijan je podržan od strane reformista i liberala u Iranu, a njegov politički program se zalaže za otvaranje iranskog društva, ekonomske reforme i bolje odnose sa Zapadom.

Said Džalili je bivši nuklearni pregovarač Irana i konzervativni političar koji je bio deo iranskog pregovaračkog tima koji je pregovarao o nuklearnom sporazumu sa Zapadom. Džalili je takođe radio kao diplomat i bio je deo iranske Revolucionarne garde. Njegov politički program se zalaže za očuvanje iranskog nuklearnog programa, čvršće odnose sa Rusijom i Kinom, i odbijanje bilo kakvih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Drugi krug predsedničkih izbora u Iranu je bio veoma važan za budućnost zemlje, s obzirom na to da se Iran suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu, političku nestabilnost, međunarodne sankcije i nuklearnu pretnju. Novi predsednik Irana će morati da se suoči sa tim problemima i da pronađe rešenja koja će zadovoljiti interese iranskog naroda.

Za vladavinu zemlje su važni i odnosi sa međunarodnom zajednicom, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom, Rusijom i Kinom. Iran je trenutno pod međunarodnim pritiskom zbog svog nuklearnog programa i agresivnih akcija na Bliskom istoku. Novi predsednik će morati da balansira između zahteva domaće javnosti i međunarodne diplomacije kako bi izbegao izolaciju i sankcije.

Iranski predsednički izbori su takođe važni za unutrašnje političke odnose u zemlji. Iran je podeljen između reformista, konzervativaca, liberla i verskih lidera, a svaka politička grupa ima svoje interese i zahteve. Novi predsednik će morati da bude sposoban da pomiri te različite interese i da gradi politički konsenzus kako bi bio uspešan u svojoj vladavini.

Iranski predsednički izbori su takođe važni za stabilnost i bezbednost Bliskog istoka. Iran je jedna od najmoćnijih zemalja u regionu i igra ključnu ulogu u regionalnim konfliktima, poput rata u Siriji, jemenskog građanskog rata i sukoba između Izraela i Palestine. Novi predsednik Irana će morati da bude sposoban da se nosi sa tim konfliktima i da gradi konstruktivne odnose sa susednim zemljama kako bi doprineo stabilnosti i miru u regionu.

Ukupno gledano, drugi krug predsedničkih izbora u Iranu je bio veoma važan za budućnost zemlje i regiona. Građani Irana su izašli na glasanje kako bi izabrali novog lidera koji će suočiti se sa brojnim izazovima i doneti promene koje će poboljšati život iranskog naroda. Važno je pratiti dalji razvoj situacije i videti ko će postati novi predsednik Irana i kako će to uticati na domaću i međunarodnu politiku zemlje.