Snežana Knežević, bivša direktorka osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, svedočila je u parničnom postupku protiv Koste, njegovih roditelja, škole i države, povodom događaja 3. maja kada je Kosta ubio Adrianu Dukić. Knežević je rekla da njihov fokus nije bio na unutrašnjoj opasnosti, te da nisu mogli pretpostaviti da će trinaestogodišnjak biti naoružan. Ona je odgovorila na tvrdnje advokata Dukića o 37 nepravilnosti u radu škole, navodeći da su neki propusti evidentirani, ali da se pitanje veze sa događajem 3. maja još istražuje.
Direktorka je objasnila da je Kosta promenio smenu tokom školske godine na zahtev roditelja, te da je bio odličan đak i da nije bilo naznaka problema. Takođe, svedočila je i Kostina razredna Nada Radonjić Bulatović koja je potvrdila da je bila kontaktirana u vezi sa promenom smene i da je prelazak odobren kada je bilo dovoljno učenika.
Knežević je govorila o komunikaciji sa roditeljima učenika i naglasila da je praksa anketiranje roditelja pre prelaska u drugu smenu, te da ne može da veruje da roditelji Dukić nisu bili obuhvaćeni anketom. Razredna Nada je istakla da se Kosta pristojno ponašao, da nije imao problema u komunikaciji i da se nije izdvajao od ostale dece.
U sudnici je postavljeno pitanje roditeljskog prava, a punomoćnik Dukića je iznela stav da bi Kostini roditelji trebalo da budu delimično lišeni roditeljskog prava, s obzirom da trenutno ne obavljaju roditeljske dužnosti. Njihov zastupnik odgovorio je da svako ima pravo na svoje mišljenje, ali da to nije tema u sudnici.
Miljani Kecmanović, majci ubijene Adriane Dukić, zabranjeno je kontaktiranje sa Kostom jer će on biti svedok u krivičnom postupku u kojem je ona optužena za nedozvoljeno držanje municije.
Ovaj slučaj podstakao je mnoge da se zapitaju o odgovornosti i propustima u obrazovnom sistemu i roditeljskom nadzoru. Istraživanje ove tragedije otkriva složenost i dubinu problema koji zahtevaju sveobuhvatnu analizu i rešenje. Važno je da se svi akteri u obrazovnom sistemu i roditelji uključe u diskusiju o tome kako unaprediti bezbednost i dobrobit dece u školama. Ova tragedija treba da bude podsetnik svima da je neophodno preduzeti preventivne mere i pažljivo pratiti ponašanje i potrebe učenika kako bi se slične situacije u budućnosti sprečile.
Bezbednost školske dece treba da bude prioritet svih relevantnih institucija i pojedinaca, kako bi se obezbedilo sigurno okruženje za učenje i razvoj mladih generacija. Nadamo se da će ovaj slučaj poslužiti kao podsticaj za donošenje konkretnih mera i reformi u obrazovnom sistemu i roditeljskom nadzoru, kako bi se sprečile tragedije poput ove u budućnosti.
