U Hrvatskoj je započela predizborna tišina uoči parlamentarnih izbora koji će se održati u sredu. Kandidati i stranke imaju još samo danas do ponoći da predstave svoje programe i kandidate, a izbori za Sabor počinju u inostranstvu, u Australiji, dva sata pre ponoći. Izborna tišina će trajati do srede u 19 sati, kada će se zatvoriti oko 6.500 biračkih mesta.
Početkom izborne tišine završava se 17-dnevna zvanična kampanja, u kojoj se predsednik Republike Zoran Milanović kandidovao na listi SDP-a kao kandidat za premijera. Ustavni sud je ranije doneo odluku da Milanovićeva kandidatura za premijera dok je na funkciji predsednika Hrvatske nije u skladu sa njegovim ustavnim položajem i ovlašćenjima.
Prema istraživanjima, izbori u sredu mogu biti jedni od najneizvesnijih u istoriji. HDZ premijera Andreja Plenkovića ima blagu prednost, dok se SDP nakon najavljene kandidature Milanovića za premijera nalazi u porastu. Međutim, procenjuje se da će biti teško da će bilo koja stranka ostvariti apsolutnu pobedu, jer će im za sastav vlade biti potrebna podrška koalicionih partnera.
U Hrvatskoj ima ukupno 3.733.283 birača, što je za tri odsto manje nego na prethodnim parlamentarnim izborima 2020. godine. Oni su podeljeni u 12 izbornih jedinica, od kojih 11 zahvata teritoriju županija u Hrvatskoj, a jedna je za dijasporu. U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata dolaze iz dijaspore i Hrvata koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam iz redova partija Srba i drugih manjina.
Prijavljeno je ukupno 165 lista u 11 izbornih jedinica, uz još 17 kandidata manjinskih lista. Za većinu u Hrvatskom saboru potrebno je osvojiti 76 mandata, a preliminarni rezultati će biti poznati već tokom izborne noći.
Prvi glasači će biti u inostranstvu, gde će se izbori održati u 41 državi. Izbori 17. aprila su prvi tokom „superizborne godine“ u Hrvatskoj, s obzirom da su zakazani i izbori za Evropski parlament i predsednički izbori krajem godine.
Prema poslednjoj anketi, HDZ sa partnerima može računati na 60 poslaničkih mandata, dok koalicija oko SDP-a može očekivati 44 mandata. Domovinski pokret ima 13 mandata, Most devet, Možemo! osam, IDS tri, Nezavisna lista Sever dva, a koalicija Fokus-Republika jedan mandat.
U istraživanju nije obuhvaćena dijaspora koja dodatno donosi tri mandata, kao ni osam poslanika iz stranaka nacionalnih manjina. Izbori će biti važan trenutak za političku scenu u Hrvatskoj, a rezultati će pokazati put ka formiranju nove vlade i političke budućnosti zemlje.
