Nakon više od dvadeset godina od zločina u Livadicama, kada je u terorističkom napadu na autobus „Niš ekspresa“ poginulo 12, a povređeno 43 Srba, nisu odgovarali ni neposredni izvršioci ni njihovi nalogodavci. Ovo svedoči o potpunoj nesposobnosti i nezainteresovanosti privremenih institucija samouprave u Prištini da se suoče sa zlodelima počinjenim u ime takozvanog nezavisnog Kosova, ali i o pasivnosti međunarodne zajednice.
Jedini osumnjičeni, Fljorim Ejupi, koji je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina zatvora, je oslobođen 2009. godine, usled nedostatka dokaza. Ovaj slučaj je zatvoren, što ukazuje na porazavajuću činjenicu da je taj slučaj zatvoren. Evidentno je da se zločin u Livadicama desio u prisustvu međunarodnih snaga bezbednosti i da to predstavlja poraz međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, koja se pokazala nedoraslom da osigura bezbednost za Srbe na KiM.
Još uvek se ne zna ko je ubio srpsku decu u Goraždevcu, 14 žetelaca u Starom Grackom, porodicu Stolić u Obiliću, a skoro svakodnevno se pale i ruše srpske kuće i skrnavi crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji. Srbi su i danas građani drugog reda, izloženi su raznim vidovima diskriminacije, pritiska i zastrašivanja, što ima za cilj njihovo proterivanje iz pokrajine.
Zato se zahteva da međunarodna zajednica i Priština ponovo otvore istrage o svim zločinima nad srpskim narodom i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji, jer dok to ne bude učinjeno, Kosovo i Metohija će biti utočište i sigurna zona za zlikovce i teroriste. Vlada Republike Srbije nikada neće prestati da traži pravdu za žrtve ovog i drugih monstruoznih zločina počinjenih širom pokrajine.
Na današnji dan pre 23 godine u jednom od najmonstruoznijih terorističkih napada na KiM, kada je u Livadicama kod Podujeva u vazduh dignut autobus „Niš ekspresa“, poginulo je 12, a povređeno 43 Srba. U napadu su bili raseljeni Srbi koji su išli u Gračanicu, da obeleže Zadušnice. Poginuli su Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić i Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, koji je imao svega dve godine.
U ovim teškim vremenima za Srbe na Kosovu i Metohiji, bitno je da se ne zaborave žrtve zločina i da se pritiskom međunarodne zajednice i institucija u Prištini, razreše mnogi nerazjašnjeni slučajevi zločina i da se time stvori sigurnija budućnost za sve narode koji tamo žive. U suprotnom, zločinci i teroristi će nastaviti da bezazlene ljude na Kosovu i Metohiji tretiraju kao mete, a međunarodna zajednica će se pokazati kao nesposobna da osigura pravdu i mir u regionu.
